Jugoslovenski Rotar

i da ih onda, u organizaciji koja odgovara njihovim shvatanjima, najbolje razviju i ostvare. Jer ni sama organizacija, kakva inaée u rotarskom svetu postoji, nije bila u skladu s engleskim shvatanjem o uređenju bilo kakve forme drušiva.

„Pretsednički sistem”, po kojemu na pr. u Rofari klubovima preisednik imenuje sve odbore, ukinut je и КЛ.ВА., дде te odbore Dira uprava kluba. | dok su u osialim distriktima guverneri neka vrsta namesnika R. I., u distriktima Vel. Britanije i Irske pretstavnik Uprave R.L.B.I. u distriktu nije drugo nego pretsednik jednog kolegijuma, ft. zv. distriktnog saveta, u kome se pored éasnistva u uzem smislu nalaze najmanje po dva pretstavnika svakog pojedinog kluba u distriktu.

Ali iz činjenica što englesko Rotarstvo u administrativnom pogledu pretstavija izuzetak, ne sme se niposto zakljuciti da ono i u SVOjOj rOfarskoj biti ide posebnim putevima. Naprotiv, englesko Rotarstvo ne samo Sfo se u suštini razvija u potpunom skladu s rotarskim пасе та, usvojenim od R. |., već i ono samo preko svog stalnog člana u Upravi R. |. i svojim praktičnim radom i konkretnim pobudama, zauzima u svetskoj organizaciji Rotarstva potpuno onaj polozaj koji mu pripada po njegovoj razgranjenosti unutar same njegove oblasti i po brojnom stanju njegovih članova (R.I.B.l. broji danas 444 kluba, organizovanih u 14 distrikta s 20.264 člana). Ovde je dovoljno pomenufi da je na pr. „Aims and Objecis Plan” delo engleskih rofara, koje je onda bilo usvojeno od R. |. i danas važi za čitavu našu organizaciju.

U pogledu rofarskog rada, koji se u R.l.B.l. u svima pravcima razvijao jednako živo, može se reći da se u poslednje vreme naročila pažnja posvećuje pilanju omladine. Kao izraz te delatnosti sluzi nedavno izagla brogura izdata od R.|.B.I. pod naslovom ,,Youth”, kojoj je predgovor napisao starosta svih skautskih organizacija u svetu Lord Baden Powell.

Ta briga za mladež ispoljava se i u služenju zajednici (organizovanje ferijalnih logora) i u međunarodnom sluzenju (posete stranih daka i izmena dece rotara za vreme ferija), a narocito u služenju u zvanju, gde je problem indusirijskog i trgovackog podmlatka postao specijalno akutan. Raspravlja se pitanje uposlenja mladih radnika u industriji, nacin kako da fi mladići iskoriste svoje slobodno vreme da bi se u svojoj struci što bolje izobrazili i fime stvorili sebi bolje izglede za budućnost, ојмагаји зе апКкеје о lome, nastoji se uputiti roditelje radnickog pod-. mlatka da ne zanemare obrazovanje svoje dece zbog časovite maferijalne koristi itd.

Uopće u Engleskoj se posvećuje mnogo više pažnje služenju u zvanju nego na kontinentu. Osim Segr!skog pitanja i pitanja radnickog i poslovnog podmlatka, engleske rotare osobito interesuje i pifanje isluženih starih radnika. U fom pogledu vredno je zabeležiti izjavu rolara A. Edwardsa (R. K. Middlesbrough) inače člana Donjeg doma: „Као šlo se odvajaju fondovi za obnavljanje starih mašina, isto tako treba rezervisati i izvesne sume za islrošene radnike”.

Lep primer individualnog sluzenja u zvanju dao je rotar S. Morris (R. K. Doncaster), Cijim je izdrZljivim naporima, velikom faktu i ličnom ugledu — ma da inaée nije ni na koji nacin bio zainteresovan u stvari — uspelo, da se okonéa Strajk u koji je bilo stupilo 11.000 rudarskih .

27