Jugoslovenski Rotar

од стране присталица младог цара Мутсухита, избио је под застаBOM борбе са „белим ђаволима". Али баш на примеру тог устанка и његових последица може да се види историски закон т. зв. „хетерогоније циљева". Јер заиста се у историји често дешава да покретачи извесне акције постављају један циљ, а без њихове свесне воље и против њихових жеља и плана ствара се нешто сасвим друго, Чак супротно. Под царем Мутсухитом не само да је оборен и укинут шогунат, као оруђе европофилске политике и обновљена је стварна царска власт, него њен носилац постао реформатор Haлик на руског цара Петра Великог, или турског претседника ГазиМустафу Кемал-Пашу... Са падом шогуната почиње нагло европеисање Јапана. Јапан преузима од Европе њену позитивну науку, њену технику, многе обичаје, просветне установе, администретивну и војну организацију и' устев (из Пруске). Али остаје веран неколицини основних начела свога живота: вери предака која се одликује врло јако израженим национализмом и убеђењем у божанску мисију јапанског народа, култом цара и бескрајном оданошћу његовој особи.

Тридесет година после револуције, коју је извео цар Мутсухите, Јапан је успео да победи Кину, да освоји острво Формозу и да се учврсти у Кореји, земљи „Јутарњег мира"; уз то је постигао признање своје равноправности са европским и америчким земљама, што се огледавало у укидању т. зв. „капитулација“, т.ј. екстериторијалности странаца у Јапану.

Због Кореје Јапан је дошао у сукоб са Русијом и, ослањајући се на своју техничку надмоћност и на прикривену помоћ Енглеске, победио је Русију на мору (потпуно) и на копну. Половина Манџурије и читава Кореја, пола руског Сахалина и низ економских повластица, а изнад свега огроман пораст престижа и значаја у очима властитим и у очима целог света — такви су били резултати јапанске победе над Русијом (1905). Ускоро затим Јапан је формално анектирао Кореју, г са Русијом је закључио низ пријатељских споразума.

У светском рату Јапан се борио на страни Енглеске и њених савезника и као награду добио немачке поседе у Кини и Тихом Океану. Поред тога места у Савету Друштва Народа и огроман утицај на ток свих светских послова. Међутим интервенција Јапана у Кини (1915) није му донела оне велике користи на које је Јапан рачунао: јапански савезници и Уједињене Америчке Државе су спречили Јапан да потчини Кину. Исто тако Јапан није постигао онај успех, који је очекивао својом интервенцијом у руском грађанском рату на Далеком Истоку. Нису опстале ни новостворене руске државе на Далеком Истоку — неутрална Република Руског Далеког Истока и самостална „Приморска Област“ у којој би стварна власт припала Јапану.

Међутим ови неуспеси, као ни велики земљотрес 1923 год. и најзад тешка унутрашња криза која годинама тиња и траје у Јапану, нису могли да спрече Јапан у његовој неуморној акцији. Владе се у Јапану мењају, али Јапан чврсто поставља и спроводи низ захтева које базира и на геополитици и на демографији.