Jugoslovenski Rotar

odmora, o kojem govori biblija, a tu je onda polazna tacka za sve religiozne praznike i svečane dane, koji su služili stvarno odmaranju. lako je već u prvo vreme ljudske historije bilo razlikovanja između pojedinoga rada fe su feške poslove obavljali redovno robovi, mora se imali u vidu da je proizvodnja maferijalnih dobara u vreme pre pronalaska strojeva bila uslovljena jednostavnim orudem i bez vecega telesnoga napora. Radilo se kako je kome trebalo, pa trajanje radnoga vremena nije bitno uticalo na lica zaposlena u radu. Pa ako je dolazilo do preteranoga iskorišćavanja ljudske snage, bilo je protiv foga i olfpora. Međulim uglavnom se radna snaga štedila. Poznato je npr. da se u srednjem veku, u vreme cvala zanatstva i rukotvorstva, nije radilo šest dana u nedelji, već je iza nedelje bio još dan odmora u vidu izv. Blaumonfaga, pa je u uforak počela priprema na rad i fek u sredu se počelo pravo raditi. Sve je ovo išlo tempom onoga vremena, u kojem je, čini se, baš vreme bilo najmanje vredno.

Stubokom se sve promenilo ulaskom mašine u ljudsku privredu. Mašina je proces proizvodnje uprostila i ubrzala i tim dala moguénosi povećanja proizvodnje. Ali uporedo faj razvitak prati produženje radnoga vremena famo gde je ručni rad morao da se uhvati u koStac sa mašinskim radom. Produženjem radnoga vremena belo se dobili опо Чо зе izgubilo mašinskom konkurencijom. A opet s druge strane, od mašine se fražilo sve veće povećanje proizovdnje, pa se produživalo radno vreme — mašine, a fime i radno vreme ljudi zaposlenih kod mašina. Pa ne samo to: mašina nije fražila naročitu sfručnu izobrazbu, pa je kod mašine mogao da radi i čovek neuk zanalu, pa i žena i deca. | fu na ulasku mašine u naš život nalazi se i sva beda ljudi zaposlenih kod mašina: i 12 i 14 i 16 pa i više safi morali su ljudi, žene i deca da robuju neumornoj mašini, često pod najgorim uslovima sa malo zraka, sa malo svela, skoro bez odmora, i danju od rane zore, pa i priie nje, do kasnoga mraka, kafkada i danju i noću.

| tu se pojavio čovek, sam indusfrijalac i vlasnik velikih fabrika, Robert Owen, koji je poduzeo borbu proliv ovih fragičnih ekcesa iskorišćavanja radne snage. On ie uslao u obranu čoveka ne samo radi doslojansiva i ugleda ljudskoga sfvora, već i iz ekonomskih razloga, poslavljajući ivrdnju, da se skraćeniem prekomernoga radnoga мгетеna sivarno osposobljuje radnik za veću proizvodnju. Samo radnik koji može da svoju radnu snaqu odmorom i hranom opet uspostavi, može da radi korisno i stalno. Robert Owen je prvi izišao sa lozinkom o osmosafnom radnom vremenu (već g. 1817) i od onda je ta lozinka preistavljala borbeni krik budućih socijalnih i političkih pokreta radničkih masa.

Pitanje skraćenja radnoga vremena postaje predmetom ne samo sindikalnih pokreta, već i predmetom pažnje državnika i političara. ! slvarno se može reći da je čifav 19. vek ispunjen borbom radničkih masa za skracivanje radnoga vremene, ali ujedno i nauénim ispitivanjem i istrazivanjem ovoga pitanja kao i donoSenjem mnogih zakona skoro u svim indusfrijskim zemljama .Tako da je koncem 19. i počelkom 20. stoleća skoro u svim državama ovo pilanje bilo manje više regulisano, bilo u farifskim ugovorima kao većinom u anglosaskim zemljama, bilo u posebnim zakonima. No fek iza svetskoga гаја, Кој! је

пж 7

99