Jugoslovenski Rotar

a) da se furizmu poklanja kao i do sada puna pažnja;

b) da rotari klubovi 77 distrikta uticu na sve zainferesovane faktore kako bi se eksploatacija i služba svih furističkih objekata i mesta podigla na viši nivo, i konačno,

c) sa zadovoljstvom konstatuje da su državni i samoupravni organi poveli korisnu akciju, koja je već do sada dala povoljne rezultate.

Ove se rezolucije jednoglasno usvajaju.

Na govorničkoj fribini br. Potfočnika zamenjuje i cita svoje predavanje br. Marko Bauer.

SKRAĆIVANJE RADNOG VREMENA {SOCIJALNA STRANA |I NARODNA PRIVREDA] Marko Bauer (R. K. Zagreb)

Ме зато розјамјјепа teza, već i naš rolarski običaj upućuje me da ovo predavanje držim u okviru skraćenog radriog vremena, kako ne bih izlaganjem mnogih pojedinosti i analizom svih mnogostrukih elemenata, koji obuhvataju ovu femu, unio medu sluSace umor i nezainteresovanost. Drzeéi se dakle rotarskoga skraéenoga radnoga vremeda vam u okviru jednoga éetrtsatnoga predavanja izlozim

na nastojacu, go osporovanih pitanja privredno-

jedno od najvažnijih i ujedno i mno ga živofa sadašnjice.

Istina, treba da govorim samo o skracivanju radnoga vremena, 4 ne o radnom vremenu kao takovom. Medutim, ne moze se govoriti o skracivanju radnoga vremena, ako se pre svega ne rascisti i sam pejam radnoga vremena. Radno vreme ima svoje subjektivno znacenje, prema tome, da li se radi o otseku vremena u kojem je koje lice zaposleno, ili o vremenu koje je potrebno za proizvodnju kojega dobra. | jedno i drugo u svojem odnosu na socijalnu stranu kao i na narodnu privredu imade svoj osobiti znacaj. Medutim, drzim da ovde treba da govorim prvensiveno o radnom vremenu obzirom na subjekat. Nadalje freba da se ovde povuče još jedna granica: svako delanje kao uopće svako zbivanje, vezano ie na vreme i može da se vrši i odigrava samo unutar jednoga vremenskoga otseka. Medutim, iskljuceno je da se u ovako kratkom predavanju moze da obuhvati svako ljudsko delovanje unufar vremena, jer bi nas lo odvelo predaleko i preko onoga okvira koji je dat ovom predavanju. Sta vise, ovom nasem dana’njem razmatranju treba da se stave granice unutar uskoga okvira privrednoga rada u uzem smislu, ||. зато опода privrednoga rada koji je odreden za proizvodnju i promet materijalnih dobara.

Ako se posmatra to pitanje sa te tacke gledišta, onda se lako može odmah da uđe in medias res. Pitanje skraćivanja radnoga vremena, a fo se pojavilo onda, kad je čovek počeo da radi ne samo za sebe, već i za druge, bilo po svojoj volji bilo pod pritiskom sile. I onda je radno vreme bilo ograničeno samom prirodnom činjenicom izmenom dana i noći kao i pofrebom primanja hrane i odmora, kako bi se telo osposobilo za daljnji rad. Tako je valjda i došlo i do dana

98