Jugoslovenski Rotar

nih predavanja u bugarskim klubovima o Jugoslaviji i u jugoslovenskim klubovima o Bugarskoj, izdavanje informafivnih brošura o obema prijaželjskim zemljama, propaganda ideje zajedničke bugarsko-jugoslovenske ekonomske saradnje prema drugim zemljama, i korist uzajamnih individualnih i kolektivnih poseta.

Evo jednog programa od ogromnog značaja. | uveren sam da se akva rabolfa, za koju se fraži čistoća srca i dobra volja ni u jednom drugom drušfvu ne bi mogla uspešno da izvede, do samo u rotarskom. Pa ako možemo da ispunimo ono, Sto smo predvideli u našem programu u odnosima naših obeju brafskih naroda, nastupiće jedna epoha "Који ја želim da nazovem rofarskom,

Još jednom vam zahvaljujem za lople osećaje koje mi iskazaste a ja neéu propustiti da budem veran fumač fih osećaja pred bugarskim rotarima.

| ovaj je govor pozdravljen toplim odobravanjem i jakim pljeskanjem. Uzimajući ponova reč, guverner Sf. K. Pavlović čita ovaj

IZVEŠTAJ O RADU 77 DISTRIKTA ROTARY INTERNATIONALE U ROTARSKOJ 1937/38 GODINI

Sto dalje idemo u rofarski živof, ako smem da se tako izrazim, Sto vise starimo, sve se vise menja uloga disfrikinog guvernera. Dok je brat Edo Marković, kao prvi guverner, imao da nas, kao decu, držeći za ruku, uvodi u sušlinu rotarstva, da nas aposlolskim propcvedima upućuje u osnovna znanja o rofarsfvu, da udara temelje našem disiriktu, — dok su njegovi sledbenici, braća Stojadinović, Krejči i Ružić, izrađivali pojedine sprafove naše rofarske građevine, da se, na kraju, moj neposredni prefhodnik, brat Belajčić sav posveti poslednjem' dekorisanju i proširenju ove impozanfne rolarske građevine meni je, kao nekom srelnom nasledniku bogatih predaka, ostalo u amanef da čuvam ono šfo su drugi, neumornim radom, izvanrednom bistrinom i neodmeravanim pozrtvovanjem — stekli i izgradili.

Mene je čekala neizbežna sudbina docnijeg izdanka stare slavne porodice, o kome se samo zato govori, što nosi ime svojih velikih predaka. | što se dalje bude išlo sve će nezahvalnija biti uloga novih guvernera. | blago onima koji ipak uspeju da se ubeleže i svojim radom isfaknu. ·

Nalazeći se u fakvom položaju, poznog pokoljenja, neznajući da prenadem novih izumetaka u jednoj veé tako internacionalno izradenoj organizaciji, a ne smejući da ponavljam ono što su drugi već pre mene fako lepo rekli i tako korisno obradili, (jer ništa nije dosadnije od slušanja ponavljanja davno poznalih istina i posmatranja kako se

plagijati podnose kao lični originli) — | sam se sav posvetio da odrzim veé postojeci red, trudeci se da ne zapuslim ono šfo su drugi lako uspešno izgradili i da iskreno priznam i sam podvučem svu skromnosi

svoga delanja, da ga drugi ne bi više polcenili. Pa ipak, uspeo sam da bar nešto dam, da priredim naše izdanje pet najglavnijih pamfleta, pri čemu sam se uglavnom služio već rani-

18