Jugoslovenski Rotar

Primajući na znanje ovaj izveštaj, konferencija, u znak priznanja, pozdravlja guvernera srdačnim i produženim pljeskanjem.

Zatim guverner moli br. Edu Markovića da pročita svoje predavanje. OBRAZOVANJE ROTARA ZA ROTARSKI RAD ! ŽIVOT Ede Markovié (R. K. Beograd)

Opasni i zastrašujući razvifak općih odnosa u svelu, koliko unufar pojedinih društvenih slojeva i naroda toliko i međunarodno, pojačao je, kako u voćsivu fako i u širim krugovima rofarskim, želju za Sto vcćom ekstenzijom, za šlo jačim širenjem rolarske organizacije. Jer se rasprostranjenjem organizacije htelo prosiriti krug rotarskog rada, da se fako na šfo većem području deluje na ostvarenju rolarskih ciljeva. To je nastojanje, bez sumnje, urodilo plodovima, Како fo pokazuje povećani broj zemalja u kojima je Rolfarstvo razvilo svoju delafnosi, umnoženi broj klubova u starom radnom području, kao i pojačano članstvo u pojedinim klubovima. | niko, zacelo, neée poreéi vaznost ovoga razvijanja Rofarstva u širinu. Ono freba da se nastavi i, ako je fo moguće, još i pojača. No paralelno s radom u širinu freba pokretati i rad na ргодибумапји rofarske misli. S pojačanjem ekstenzije mora ići uporedo i pojačanje infenzifefa rofarskih naslojanja. Želimo li da to postignemo — a ko bi mogao da fo ne želi — onda nam se патесе kao пајргес! zadatak obrazovanje гојага: ирибјуапје rotara u rolarsku ideologiju i vaspitanje rotara u rolarskim vrlinama.

Rofarska ideologija, sažeta u jednom jedinom pojmu služenja, mora da prožme rofare do dna du3e, da im postane osnovan poistrek pri svakom delovanju. Rofari moraju bili načisto o fim da ljudsko drusivo moze da postoji kao ljudska organska celina samo dole, dok poj-dinci služe jedni drugima. Shvaćanje zvanja kao prilike da poslužimo bližnjem i drušivu, osećanje obaveze da se stalno odužujemc zajednici na kojoj osnivamo svoj bitak, spoznanje da su međunarodni mir i kooperacija svih naroda mogući samo na principu međusobnoc služenja pojedinaca, grupa i naroda — freba da obuzmu rofare i da im postanu: ne samo vera nego upravo naqonska sila koja će ih pokrefali u njihovom dnevnom Zivofu. To je duh Rotarstva, koji mora da vlada rotarima. Bez toga duha, bez poféinjavanja svoga manjeg inte-

resa općem većem inferesu — na kome jedino i možemo da uzdriimo ljudsko drušivo i po njemu sebe — nema ni Rotarstva. Rotarstvo je bez loga besciljno pribiranje ljudi koji, ako se nisu zadovoljili filistar-

skim večernjim saslancima sa čas boljim čas lošijim predavanjima, i otkupili sitnim prilozima za poneku dobrotvornu svrhu koja ima da im smiri savest — mora da se razocaraju; to bi cbeshrabrilo slabije i konačno rasfočilo našu ustanovu.

Ne, Rotarstvo, u sušlini, ne čine ni drugarski sastanci, ni siftrio dobrocinstvo, ni mala predavanja ni mnogo štošta drugo sto, kao sredsivo, može da nam se izopači u — cilj. Rofarstvo nije ni manje ni vise — nego put u nov živof, puf koji nas uči radostima služenja, svakodnevnim poZrtvovanjima koja treba da lepšaju ovu našu dolinu suza.

35