Jugoslovenski Rotar

| samo oni koji ga tako shvataju, spadaju u rotarske redove, samo oni ée ga moéi iskreno i dusevno doZiveti, samo oni će ga se moći nauZivati, samo oni €e moéi da postanu ,,s6” zivota svoje okoline da je pridizu i da koriste opéoj stvari. Svi drugi samo su balast u паšim redovima koji nam spulavaju rad ili ga čak kreću unazad.

Postavlja se pitanje: može li naša organizacija spremiti podesne ličnosii za rotarski rad i Zivot, mogu li se obrazovati rotari?

Bez sumnje, osnovu svoga karaktera Covek nosi vec u klici u sebi. Karakter se formirao u njemu kao rezultat prilika u kojima je Zi' velo i delovalo bezbroj generacija njegovih predaka. Ali i za njegova Zivota, pod okolnostima koje ga okružuju, on se upolpunjuje i razvija dalie na prirođenoj osnovi. Ta prirođena osnova karaktera imperalivno nam nalaže dužnost najveće brižljivosti pri odabiranju članova u našim klubovima. Toliko više Sto se članstvo u Rolfari Klubu stiče manje više u zrelim godinama, kada su karakteri već definitivno formirani. Dakako da su i odabiranju postavljene granice zbog ljudskih slabosti. Ali obazrivost pri primanju i bezobzirnost pri eliminisanju članova, ako

smo pogresili, — ispravljaju te slabosti. Pretpostavivsi medutim te obazrivosti i bezobzirnosti kao conditio sine qua non — dakle okupivsi u klubove ljude podesne za rotare — mi éemo zacelo biti kadri da

ih obrazujemo za rolarski rad i osposobimo za rolarski živol. To je, uostalom i temeljna misao naSega sluzenja u klubu. Sredsiva toga sluZenja, dobro poznata svima rotarima: od drugarstva pa nadalje, primenjena pomoću rotarske maiine, toga zaista savrsenog aparata, bice kadra da iz članova pojedinih klubova stvore rotare, ako se ta sredstva budu koristila u rotarskom duhu, a ne mehanički. Ni princip klasitikacije koji ima da od kluba sfvori prefstavnika svih ljudskih delatnosti klupskoga područja, ni formalno izvršavanje rofarskih načela piimanja: ni šablonsko drugarsivo koje može da se izvrafi u najgoru hipokriziju, ni mehaniéka visokoprocentna frekvencija ni rezija programa lege artis, ni bučni publicitef ni svi drugi napori, ma kojim se imenom oni zvali, u najraznolikijim fazama služenja u klubu, — ne mogu da stvore i obrazuju rotare, ako skup ljudi Sto Cini klub ne vodi Duh Roftarsitva. Duh u kome se sfalno o€ituje nasa lucidna misao, naša sveobuhvaina fopla ljubav, nasa neustraSiva iskrenost, naSa Siroka frpeljivost i nase predano pozrtvovanje.

Kad se u svoje vreme presadivalo Rotarstvo na пазе Но, smatralo se da mu je jedna od najbitnijih odlika za naše prilike, njegova organizacija, njegova mašinerija koja, tako reci, automaiski nagoni na vršenje rofarskih dužnosti. Idejni, duhovni elemenal, izgledao nam je foliko blizu sicu i duši naše sredine da smo verovali da ćemo ga lako nosifi i proneti kroz naša zvanja u naš svel. Međufim, u općoj pomelnji duhova i moralnoj malaksalosti, koja je bilna crta našeg vremena, sa bolom u duši moramo da konsfatujemo slabljenje duhovnih nagona. Pod uticajem stihijskih snaga koje bezobzirce izobli¢avaju svet i prefaču ga iz pocetnih oblika novog humanijeg Zivota u atavisticke, u зеђе ромисепе, од ostalog sveta odeljene i vazda na medusobni obraéun spremne jedinke. Pod uticajem tih snaga koje oZivljuju zamrle instikte u novom poletu egzaltiranih nacijonalistickih ideja — sile mcralnih organizacija i njihovih sledbenika ne pokazuju dovoljno oipor-

36