Jugoslovenski Rotar

ni saznanje da je služenje osnovica ха добнак, је; пета zarade bez sluzenja, plate bez rada ni protivusluge bez usluge!

Svesni da služenje u našim zvanjima znači napredak Како ха паге sfruke, privredu mesta i države, fako i za međunarodnu privredu, koja je bitni faktor u Cuvanju mira, rotari kao pioniri etički izgređenih ljudi od posla i zvanja smelo krče put ka jednoj lepšoj budućnosti, ka jednoj budućnosti u kojoj će služenje u zvanju bifi prirodan zakon, zakon koji će propovedahfi i održavati pravičnost, pošfenje, česfitost i ubeđenost ljudi, da „Onaj zasluži najviše koji služi najbolje”!

Na kraju ovog izlaganja, ja Vam se, draga braćo, toplo i srdačno zahvaljujem na pažnji s kojom ste me saslušali!

3. Odbor za sluzenje zajednici: Pretsednik: Franc Stamol (Mariбог), Tajnik: ing. Stevan Markovié (Dubrovnik]. Izvestioci: Pavie Mardegié (Split), Dr. Aleksij Jelačić (Skoplje).

IZVORAN RAD Ing. P. I. Mardesié (R. K. Split)

Ostavimo li po strani predele na zemlji gde još vlada primitivnost, i kod kulfurnih naroda primećujemo dve velike skupine, koje možemo nazvali višeg i nižeg reda, a pri čemu njihova veličina ne igra uloge.

Promotrimo li one narode viseg stepena, vidiéemo da su oni Zaista bogatiji, ali da to bogatstvo ipak nije nikakova sluéajnost, već da ono stvarno potice iz nekog pozilivnog znanja, dalje da je kod tih naroda jako razvijen interes i da iz svega toga proisti¢e jedan nesaviadivi stvaralacki duh, koji oni stalno isti€u i na koji su svi bez rezlike tako gordi i oholi. Iz toga bismo mogli zakljuciti da se, izmedu svega ositaloga, vrednost jednog naroda meri i po količini proizvedenog izvornog rada tj. onog delovanja, koje je originalno i novo le se kao fakovo neminovno nameće drugima да ga slede. Takav rad, naravno, da je vrlo tezak, vrlo skup, a mora da se pre svega temelji na znansivenoj — dakle istinskoj — spoznaji, ako hoée da bude apsolutno dobar, jer tek onda postaje ono što je njegova bit, naime: kad je nepobitan.

Pogledamo li na narode nižeg reda, u onom nasem smislu, opazićemo da su oni jaki pofrošači stranih preradevina, da u zemiji imaju zastupane strane interese i da jedan deo svojih produkata izvažaju u formi polufabrikata ili sirovina. Mozda je to zato Sto im nedostaje kapitala, ali to je ponajéesée sluéaj kad se nešto želi naglo podići, dok bi se, da je veé otpre bilo apsolutnog znanja, bilo sigurno našlo i poverenja pa i kapitala. Ako neko npr. zeli da u nekoj zemjli ostvari naglo kulturu ruža u onoj meri kako je fo u Bugarskoj, onda će io језко ići bez stručnjaka i bez jačeg kapitala. Ako se pak Zeli postici sličan rezulfaf postepeno, postoji opravdana moguénost da se to postigne i vlastitim sredsitvima. Dodamo li jos k tome strani kulfurni uticaj, školovanje na slfrani, knjige, časopise i filmove, onda se kod fakvin naroda moze jasno da zapazi jedna logi¢na rastrganost materijalna i moralna, pa je uz takve uslove nas izvoran rad i nepotreban i nepoželjan. и

Ра bi došli do jednog zaključka, osvrnućemo se na modernu

58