Jugoslovenski Rotar

liko onih, koji dolaze u pojedine zemlje kao gosti, toliko onih koji pulnički svet primaju kao domaćini. Turizam je zato danas jedna od najjačih spona upoznavanja i zbližvanja među narodima i državama.

Zbog svih ovih razloga razumljivo je da je turizam danas predmet javnog interesa, i fo u najvećoj meri, kako se fo jasno vidi po pažnji koju mu u savremenom javnom Zivotu jednako posvećuje i javna i privatna inicijafiva u celom svefu, pa i u onim zemljama koje ranije o fome nisu vodila mnogo brige, kao npr. Engleska.

Naš narod može da prafi sa zadovoljstvom opšti razvoj furizma u svelu, jer se u fome znaku i nama ofvaraju bogate perspektive vlasiifih vrednosti naše zemlje i njenih turistiékih privlaénosti, a s tir uporedo i svih onih koristi koje razvijeni turizam moze da pruZi. Prirodne lepote pojedinih nasih, koliko prmorskh toliko planinskih krajeva, lekovitost naših izvora, bogaslvo naših islorijskih spomenika, bujnost našeg folklora, ifd., svaka od tih privlačnosti i sama za sebe i u sve skupa u međusobnoj povezanosti sačinjavaju obilne uslove za izgranju furizma prama savremenim shvalfanjima i zahtevima i fo skoro na svim područjima naše države, Već danas ima Jugoslavija u širokom turistickom svetu glas turisticke zemlje. Broj njezinih inostranih gostiju u stalnom je porastu: on je u 1933 godini iznosio 216.654, a u 1937 godini 273.987. Karakteristi€an je u tom pogledu primer Dubrovnika, koji inače još od predrafnih vremena ima reputaciju furisličkog mesta, a danas je i po svojoj strakciji izrazenoj u frekvenciji i po svojem Каpacitetu najjači i najvažniji lurisfički cenfar u našoj državi. Broj njegovih inostranih gostiju, medu kojim su zastupane skoro sve države ovog sveta, stalno se podize s godine na godinu. U 1925 bilo je svega nesto preko 4 hiljade stranih putnika, a u 1937 godini oko 36 hiljada, dakle devetorostruko. Tome treba pribrojiti oko 20 hiljada jednodnevnih prolaznika izlefnika sa sfranih brodova na kružnim putovanjima, lako da je broj stranih pcsefilaca u samom gradu Dubrovniku dosegao oko % hiljada u jednoj godini Prava vrednost ovog broja može se oceniti kada se uzme u obzir i broj provedenih noći (preko 300 hiljada godišnje) fe razmer sa brojem domaćih gostiju, koji se u istoj cjodini kreće oko 13 hiljada, a i sa ukupnim brojem domaćeg pućansiva, koji iznosi oko 18 hiljada. Blagodat koju već sada furizam pruža i sva– kom našem lurističkom kraju i našoj zemlji kao celini, obilna je u зуаkom pravcu. Te koristi nisu samo materialna, nego isto tako i moralne, a medu njima svakako je jedna od najvaznijih nakon blizeg upoznavanja sigurno bolji sud inostranaca oc našem narodu i njegovim osobinama, fe o našoj zemlji i njezinoj privlačnosti. Ne freba pak ni pominjati da ovo direktno međusobno upoznavanje, osobito u mestima gde je furistički promet živ, stalno vrši svoj uficaj i fo pretežno pozitivan (jer je nekad i negativan) na mnoge nage navike i shvatanja, pa i u najsirim slojevima.

Medutim, ovo postignuto iskusivo o fraktiénim i svestranim rezultatima furizma u zivotu i našeg i drugih naroda, još uvek nije naišlo na dovoljan odraz, koji bi se u izgradnji našeg turizma trebao osetiti. Ne znači io da se u tem pravcu nije kod nas i radilo i sivaralo. Naproliv, uloženi su mnogi napori i pojedinačni i skupni, a bilo je pojediпаса Кој! su svoja nastojanje platili i svojom ekonomskom egzisten-

76