Jugoslovenski Rotar

cijom. (Foznafa je npr. serija hotelskih krahova). Rezultati svih tih napora vidljivi su u našem sveukupnom javnom živolu, specijalno na polju organizovanja lurističkih ustanova (koje još nije dovršeno), a islo žako i u izgradnji uslova recepfivnog turizma, koja je znatno napredovala u skoro svakom našem turistickom mesiu. Ovi izvrSeni napori tim su dragoceniji i vredniji priznanja baš zato što i danas često nema pravog razmera između faktičnog slanja i uloge našeg furizma, је shvatanja i delovanja bas na onim mestima odakle bi trebalo da dolazi potstrek i inicijativa. Muéna je npr. konstatacija, koju je u budzetskoj debati opravdano istaknuo jedan aktivan ministar, da i danas ima narodnih poslanika, koji se smeše kada je гес о furizmu u našoj zemlji. Nerazumljivo je npr. da za materijalne potrebe oko unapredenja turizma u celoj kraljevini sadanji drzavni budzet ne predvida niti jedan milijon dinara (taéno: din. 898.000.—). O nekim banovinskim budzetima, te o mizerijama komunalne politike mnogih nasih turistickih mesta bolje je i ne govoriti. Oseća se, jednom reči, da u našoj furističkoj politici nedostaje provađanje jedne šire osnove, a islo take i uža međusobna povezanost pojedinih akcija. Ne krči naša inicijativa nove puleve, nego nas žvof slavlja pred gotov Cin, a mi ga po malo sledimo, i to vrlo često definjim hodom. Celi ovaj problem, uostaiom, sačinjava jedno zasebno poglavlje, koje je fek indirekino u vezi sa našom lemom o kojoj je ovde reč. Ali kada je već govor o Тапти, ako hoćemo da i u našoj zemlji dođu do punog izražaja sve njegove vrijednosti, potrebno je i ovo makar uzgred spomenuli. Ne kao prigovor, nego kao želju, i fo u najboljoj nameri.

Rad u odborima bio je veoma značajan i što se dublje uazilo u slvari, diskusija je bivala sve zanimljivija.

Po završefku rada pokupljeni su svi zapisnici i nacrti rezolucija i predati prehsedniku Odbora za rezolucije, br. Drago Potočniku (R. K. Ljubljana), da se za sufrašnju plenarnu sednicu spremi definitivni predlog rezolucija.

SVECANI BANKET SA IGRANKOM

Već odmah posle 20 č. počelo je da vri u restoranu Srpski Kralj. Cela ferasa i velika trpezarija bile su pokrivene stolovima ukrašenim cvećem. Sesfire u lepim foaletama, a neke u divnoj narodnoj nošnji, i braća u smokinqgu veselo su razgovarali fražeći svoja mesta.

Tačno u 21 č. sva su mesta bila ispunjena, svi učesnici konferencije bili su na okupu oko gostoljubive trpeze. Nisu izostali ni brat Dr. Milan Stojadinović, ni brat Stevan Cirié, ni brat Letica, koji su, i pokraj velike zauzetosti zvaniénim duznostima, nasli slobodnog vremena i za ovo drugarsko veée na koje su došli sa svojim gospođama, nasim milim sestrama.

Na kraju večere uzeo je reč prefsednik domaćinskog kuba, brai Dr. Andra Nikolié, i pozdravio prisutne ovim recima:

Gospodine Pretsedniée Kraljevske Vlade, pastdirektore, pastguvernere i dragi brate Stojadinovicu,

Postovani delegate Rotary Internacionale,

WI