Jugoslovenski Rotar

a | „ЕМСКЕОРЕРОЈА ITALIANA” © Prof. dr. Calogovié (R. K. Zagreb)

Nedavno je dovršeno izdanje poslednjeg, tridesetipetog sveska. „Enciclopedia lIfaliana”, dela koje prelazi okvir falijanske nacionalne: sfere, koje i u svetskoj literaturi pretstavlja događaj prvog reda.

Svaki kulfurni narod kad dode do spoznaje svog posebnog indi-: didualiteta i kad oseti da raspolaze s dosta duhovnih i materijalnih sredstava, ima potrebu da duhovne elemente, koji cine njegovu kulturu, sakupi u jedno djelo.

Enciklopedije su uvek nacionalna dela, — produkt i izraz nacionalnog htenja i nacionalne afirmacije.

Prva poblize nam poznata enciklopedija nastala je u Grčkoj. Toje delo Aristifelovo, koje sadrži njegovo znanje i gledanje na tadanji svel. U Rimljana izdaje Plinije Stariji „Prirodnu povest”, zbirku tadanjeg rimskog znanja o prirodi.

Nakon nekih neuspelih pokušaja krajem srednjeg veka, nastale su. u drugoj polovini 18 stoleća, istodobno u Francuskoj i Engieskoj, enciklopedije u kojima je uistinu obuhvaćeno celokupno tadanje znanje.

U Francuskoj su D'Alembelte i Diderot izdali od 1751 do 1772 god. svoj glasoviti ,,Dictionnaire raisonné des sciences, des arts et Ges. métiers’”” u 28 svezaka, sa kasnijim dopunama u 5 svezaka od god. 1776-77 i dva sveska indeksa od godine 1780. Presudni uficaj tog dela, prvo na francuski narod, a zatim i па fadanji čitavi kuliurni sve:, svima je poznal, a naročito ulicaj na francusku revoluciju, fe na daljnji politicki i kulfurni razvitak Evrope. Francuska Enciklopedija bila je više nego riznica ondašnjeg znanja, ona je bila i koncepcija i program novos svelskog naziranja.

Istodobno nastala je u Engleskoj Encyklopedia Brifanica, delo ne manje važno od francuskog. Samo šfo је родтисје njenog uticaja bio više izvanevropski svel.

Prvo izdanje „Encyklopaediae Brifanicae”, u fri sveska, izašlo je od god 1768 do 1771. Godine 1932 dovršeno je čefrnaesto izdanje.

Tokom 10 vekova naslale su daljnje enciklopedije. U Francuskoj Larousse, u Nemačkoj Mayer i Brockhaus u Španiji, Severnoj, Americi i drugde.

U 20 stoleću, posle svetskog rafa, novo nastali i snažni politički i kulturni narodni individualifefi smafraju jednom od svojih najprečih zadaéa da izdaju podatke o svojoj kulturi i zivotu u proSlosti i sadašnjosti i da iznesu svoje gledanje na svet. Tako nastaju enciklopedije u veéem ili manjem opsegu u italiji, Rusiji, Čehoslovačkoj i drugde.

Ruska Enciklopedija je izvan Rusije malo poznata. (Izašla je „Literaturnaja enciklopedija’’ u 4 ili 5 svezaka i ,,Boljsaja sovjetskaja enciklopedija” u dvadeset svezaka.) U Čehoslovačkoj izdan je „Češki prirodonaučni rjecnik’’. U nas je taj rad poceo prvi Stanoje Stanojevic,. koji je u izdanju Bibliografskog zavoda u Zagrebu izdao ,,Narodnu enciklopediju srpsko-hrvatsko-slovenaéku”’. Narodna enciklopedija je imala 146 saradnika i izasla je u 4 sveska svega na 4400 stranica godine 1928. Ta se Enciklopedija bavi samo našim narodnim fekovinama, dok godine 1936 „Minerva leksikon” u jednom svesku od 1600 stranica obuhvalfa i domaći i sfrani život i kulturu. Osim fih izišao u Beogradu Petrovićev leksikon pod naslovom „Sveznanje”.

- 17