Jugoslovenski Rotar

ISHRANA KAO EKONOMSKI I SOCIJALNI PROBLEM

Edo Marković, R. C. Beograd

S“ o neophodnosti ishrane bila Je od pamtiveka ukorenjena u duši čovekovoj ı čovek Je, urodjenim instinktima. od prvih početaka svoga bitisanja najveći deo svoga rada posvećivao iznalaženju sretstava ishrane. Razume se da je primitivac hranjenjem u prvom redu odgovarao samc na osećaj gladi ı da nije imao nikakva saznanja o smislu ishrane i o njenom delovanju. Jedino što ga je rukovodilo pri izboru hrane bile su sklonosti i ukusi. Tek poslednjih trideset godina nauka o ishrani toliko Je uznapredovala da Je otvorila sasvim nove vidike, utvrdila značaj pojedinih hraniva i stvorila osnove modernoj politici ishrane. Tako smo tek odskora spoznali da se hraniva. po svome uticaju na ljudski organizam. uglavnom mogu podeliti na dve osnovne skupine: na energetska i protektivna hraniva. Energetska hraniva medju koje spadaju proteini. masti i ugljeni hidrati služe izgradnji i uzdržavanju ljudskog organizma. Protektivna., zaštitna hraniva. pak, čuvaju zdravlje individue od različitih bolesti. a obiluju mineralima i vitaminima. Medju njih spadaju naročito mleko. mlečni proizvodi, zelena variva. voće. masne ribe. jaja i meso (mišići).

Dosta Je da navedemo kao primere bolesti od nepravilne ishrane: skorbut, rahitis, beri-beri, pelagru, izvesne bolesti očiju. nepotpuno razvijanje zubi, izvesne vrste anemije, sterilnost. pa da shvatimo značaj protektivnih hraniva.

Nova saznanja nauke koja su išla uporedno sa opštim razvitkom ljudskoga društva, a naročito sa opštim razvojem nauke o higijeni. potakla su napredne narode i napredne države da se pozabave problemom ishrane kako sa gledišta ukupnosti svoga stanovništva tako i sa gledišta pojedinih grupa.

Tome se ima pripisati da se veé 1925 god. — na predlog jugoslovenske delegacije koji je išao za tim da se prouče ..metodi koji se imaju preporučiti. u interesu Javnog zdravlja. za regulisanje proizvodnje i prodaju produkata ishrane' — Društvo Naroda angažovalo u pitanju studija ishtane u odnosu spram narodnog zdravlja. Od toga vremena Društvo Naroda stalno je posvećivalo veliku brigu ovom osnovnom problemu čovečanstva.

Velika ekonomska kriza a naročito kriza poljoprivrede koja Je počela, negde 1929. nemilice harati a koja Je izazvala: na Jednoj strani hiperprodukciju poljoprivrednih poizvoda, osobito ceralija, a na drugoj milione nezaposlenih, — kriza koja je dovela do paradoksa da se па izvesnim stranama. zbog cdržavanja cena. uništavaju ogromne količine ljudskih hraniva. dok na drugoj strani nebrojeni milioni gladuju — izazvala Je novo interesovanje za probleme ishrane u vezi sa gorućim ekonomskim problemima.

To Je potaklo dvanaest delegata na skupštini Društva Naroda u god. 1935 da zatraze punu diskusijuo ishraniu odnosu prema Javnom zdravlju iı ekonomskoj isocijalnoj organizaciji. Na osnovu ovoga poticaja skupština Društva Naroda prihvatila Je rezoluciju kojom se traži:

O