Jugoslovenski Rotar

svojoj inicijativi ili pomoću Higijenskih zavoda bavili cvim pitanjem i istražili pojedina mesta. Sistematskoga rada na široj osnovci do sada nije bilo.

Apstrahirajući razdeobu stanovništva u seosko ı gradsko čiji su problemi ishrane različiti. u našoj se zemlji u pogledu ishrane bitno razlikuju. da se vulgarno izrazim. tzv. aktivni i pasivni krajevi. Ekonomski otsek Privilegovane agrarne banke za proučavanje izradio Je Jednu vrlo interesantnu geografsku kartu u kojoj Je razvrstao srezove u zemlji prema tome koliko domaćinstava u odnosnom srezu пе veže kraj s krajem u ishrani od žetve do žetve. Konstatovano Je da u čitavoj našoj zemlji ima 5 srezova sa 206.265 stanovnika u kojima se 10% domaćinstva ne može ishraniti iz agrarne proizvodnje: 35 srezova sa 1.856.774 stanovnika u kojima se ne moze ishraniti svojom proizvodnjom 10—25%; 134 sreza za 5,245.850 stanovnika u kojima se ne moze ishraniti 2350% domaéinstava; 101 srez sa 3.949.120 stanovnika u kojima se ne moze ishraniti 30—75%: 40 srezova sa 1.169.016 stanovnika u kojima se ne moze ishraniti svojom proizvodnjom preko 75% domaćinstava.

U samim tzv. pasivnim krajevima koji obuhvataju 85 sreza (od ukupno 343) ima 2.524.270 stanovnika* koji se ne mogu ishraniti iz sopstvene agrarne proizvodnje.

Nema sumnje da bi se poboljšanom proizvodnjom u izvesnim predelima stanje moglo popraviti. No sigurno Je da u Jugoslaviji ima čitavih krajeva čije su prilike tla takve da se iz zemljoradnje ne mogu održati. li su se krajevi davno i davno ishranjivali iz prihoda emigracije. Posle svetskoga rata emigracija Je malo po malo gotovo sasvim „obustavljena i prihodi naše zemlje iz prinosa emigranata pali su od oko Jedne milijarde na dvesta miliona dinara godišnje. Prirodno je da u takvim krajevima vlada endemska (odomaćena) glad i da se problem njihove ishrane ne može rešiti na poljoprivrednoj osnovici. U bezbroju otvorenih pitanja u našoj zemlji. problem osposobljavanja za ekonomski život tih krajeva Jedan Je od najosnovnijih. To su mahom planinski predeli nastanjeni svetom koji pretstavlja rasno-bioleški najvredniji deo našega naroda. Oni obiluju često golemim vodenim snagama. rudnim blagom i vrlo upotrebivim radnim materijalom koji daju osnovu za solidnu industrijalizaciju vezanu o prirodne uslove. Osposabljavanje tih oblasti za privredni život — dizanje njihcvo na stepen dostojan kulturna čoveka: stvaranje kupovne moći tamošnjega sveta — rešilo bi ujedno ı problem našega izvoza cerealija. a i Jednoga dela drugih agrarnih proizvoda čiji izvozni višak zacelo ne pritiče količine koje se u našoj zemlji. zbog nedostajanja kupovne moći. ne mocegu prodati, na veliku štetu stanja ishrane ı zdravlja znatnog dela naSe zemlje. A od kakvog bi to značaja bilo za opšti ekonomski razvoj i polet u zemlji ne treba naročito naglašavati.

Dakako. ovo nije ı Jedini problem ishrane u Jugoslaviji. NJih Je mnoštvo. — No da im se pristupi. potrebno Je da se, preliminarno. izuči sadanje stanje. Drzavni komitet za narodnu ishranu moraće na sve faktore koji imaju interesa za dobro naroda apelovati da materijalnim sretstvima pomognu fakav rad. pa da se onda mogne utvrditi politika

* Brojevi su uzeti na osnovu popisa od 1951 god.

11