Jugoslovenski Rotar

Opasnosti po zdraylje koje sve te gore spomenute vrste otpadaka mogu proizvesti sastoji se u sledećem: 1) u tome. što ovaki otpaci usled irulezi i raspadanja proizyadjaju smrdljive plinove koji okuzuju zrak. Kod hrdjavo konstruiranih zahoda i odvodnih kanala za fekalije nastali takvi smrdljivi plinovi dolaze u stanove. Ti plinovi sadržaju u sebi razne organske kiseline koje zaudaraju kao i sastavine amonija. sumpro vodika i t. d. Takvi plinovi mogli bi u veéoj količini proizvesti i akutno otroyanje, no u zahodima i odvodnim kanalima nalaze se oni u vrlo slaboj koncentraciji tako. da osim prirodnog gadjenja ne pretstavljaju opasnost po zdravlje. U nekim čak i lečničkim krugovima mislilo se prije da takvi plinovi. koji zaudaraju mogu proizvesti epidemije tifusa, kolere, difterije. erisipela i t. d. Medjutim tačna istraZivanja ustanovila su da je takvo mišljenje posve neosnovano. Jer nema nikakvoga znansivenoga obrazloženja. Jedino što se može kazati jest to da se pojava takvog smrada može smatrati kao znak opće nedostatne čistoće i da Je ta nečistoća sama po sebi znak neke veće opasnosti od infekcije.

Druga opasnost po zdravlje od tih otpadaka dolazi od fakta. da otpaci imaju u sebi množinu organskih sastojina koje su u truležu a mogu sadržavati u sebi takodjer i mineralnih otrova. te na taj način mogu okužiti podzemnu vodu ili dospeti u otvorene potoke. Ako tako nečisti ili čak i inficirani otpaci dospiju u dublje slojeve zemlje ı da se prije toga ne mogu naravnim procedjivanjem valjano očistiti onda podzemna voda ako se upotrebljava za piće ne odgovara onim zahtevima koje tražimo od vode za piée i to su Gistoéa, bistrina, dobar ukus. pogodna temperatura i t. d.

Kao Sto se vidi takovi otpaci posreduju raširivanje infekcija. То se može dogoditi. da se na nekom mestu na površini nalazi velika množina infekcioznih otpadaka pa ih ljudi obično deca raznose po okolici. ili opet da se to raširivanje provadja putem insekata. strujanja zraka ili preko nekog privrednog orudja. domaćih životinja i t. d. U takvom slučaju može se infekcija preneti i na mnogo udaljenija mesta. Drugi put se inficiraju podzemne vode ili reke pa infekcije nastaju preko vode za piće ili od kupanja, pranja i sl. Za neke zarazne bolesti kao što su kolera, tifus. dizenterija i slične sasma je sigurno. da valjano otstranjivanje ovakih otpadaka umanjuje mogućnost nastupa takvih bolesti. odnosno svadja te bolesti na minimum. dok druge zarazne ђоlesti koje se prenose direktno sa obolelog na zdravog a koje se prenašaju sitnim kapljicama (trofinfekcion) kao što su tuberkuloza. pneumonia, gripa, kašalj hripavac i kod najbolje provedene kanalizacije samo neznatno utjecu na smanjivanje tih bolesti, pa za njihovo pobiJanje moramo upotrebiti druge odbrambene mjere kao što su izolacija. dezinfekcija ı drugo.

Na temelju svega ovoga što je ovdje izneseno jasno proizlazi da otstranjenje otpadaka iz stana i okoline čovečije pretstavlja po čoујесје zdravlje jedan imperatiyni higijenski zahtev o kojemu se mora voditi računa naročito u onim mjestima, koja se naglo šire i gdje naseljivanje biva sve gušće i gušće. Za otstranJenje takvih otpadaka postoje razni sistemi, pa se od jednog valjanog i svrsi shodnog sistema mora zahtevati da budu ispunjeni sledeći zahtevi: 1) U prvom redu mora se tražiti da svi otpaci budu što temeljitije i što brže iz stana

245