Jugoslovenski Rotar

ДЕСЕТ ГОДИНА БЕОГРАДСКОГ КЛУБА

На 11. дец. одржаном 500 састанку Р. К. Београд имао је претседише клуба др. Сима Илић овај значајни говор:

Данашња наша прослава 500-ог састанка значи истовремено и 10-годишњицу од оснивања нашега клуба, па не само то него и 10-годишњицу ротарства у Југославији.

Сестре и браћо, десет година у животу и историји народа доста значе, у животу појединца још више, али првих 10 година за један нов покрет значе врло много, а то због тога што у тих првих 10 година падају сви припремни и оснивачки радови. Ма какав посао одпочињавали, ти радови су најтежи. Крчење џбуња и чупање корова, прво орање њиве, избор подесне врсте усева и најбољег семена, захтевају велико улагање труда и много умешности. У науци је исто тако. Кад се човек заинтересује за извесно питање и његово решење, он мора добро да се напрегне да најпре правилно постави проблем, да прикупи све елементе који га сачињавају, да одвоји познате од непознатих, да изради методику рада, и да унапред спреми и добро познаје путеве којима ће ићи у истраживању. Дакле за само одпочињање рада тражи се велик напор. Па ипак, и поред најсавесније и најтемељитије изведених припремних радова, може да се деси да посао не успе, да наши напори не уроде заслуженим плодом. Промењени климатски услови, невреме, град или штеточине у стању су да униште све наше напоре. Мала омашка у експериментисању у стању је да нам потпуно омете утврђивање неке научне чињенице, пред чијом смо открићем непосредно стајали.

Десет година, протеклих од оснивања нашега клуба до данас великим делом значе припремни рад, јер се плодови ротарства и његовог рада много касније беру, неголи ма који други.

Поникао у Америци пре три деценије, а пресађено у Европу нешто доцније, оно је почело код нас да се прилогоди нашим приликама и схватањима. Нема никакве сумње да је осим организационог рада, требало савладати многе незгоде да би се прокрчио пут напретку. Незгоде су биле разноврсне. Једна од првих брига било је савлађивање предрасуда, како код оних, које је требало придобити за прве чланове, данас за пионира ротарства, тако и код публике. Тако нам је на пример много посла задавао објашњавање чињенице што се ротари назива и што је интернационалан, Док је постало јасно, ако је заиста до данас свима постало, да смо ми далеко од разноврсно обојених, до истребљења завађених интернационала, требало је много објашњавања. Док је протумачено да наше интернационалство не значи немање националних осећања, да ротарство напротив тражи у свима земљама од својих чланова разуман национализам и безусловпу оданост своме народу и држави, требало је много труда и времена. Док је наше интернационалетво у томе да се у целом свету створе органи. зације добронамерних људи свих народности, који ће путем ширења познанства, путем долажења у лични контакт и преко своје штампе, радити на унапређењу и изналажењу бољих метода за споразумевање међу народима, на лешншој и бољој будућности напаћелог човечанства, — лотле је оно сигурно још увек национално, па било посматрано и кроз призму сваког национализма понаособ. У томе је паше интернационалство, н перазумљиво нам је да се на њега може друкчије да гледа. У прилог оваковог тумачења нашег интернационалства говоре нам многи успеси.

280