Jugoslovenski Rotar

Kovanje bronzanog novca ostalo je u delokrugu senata i za vreme carstva. Posle četrnaest godišnjeg prekida u god. 15. pre Hrista rimske kovnice ponovo su počele kovati bronzani novac. Sestertius , Sto je bio, koyan od bronza: odgovarao je 1 srebrnom sestertiusu, dakle imao je vrednost 4 as-a u tezini od 27,30 grm. U isto doba počeli su kovati dugo neupotrebljeni dupondius (2 as) u težini od 15.65 grm.. ova dva su od žutog bakra, nadalje As-a semis-a do Antonius Pius-a, quadrans-a do Hadrianus-a od ervenog bakra. As i dupondius jednake su težine i veličine, samo se razlikuju po materijalu. Pod Nero-nom glava cesara kod dupondiusa ukrašena Je krunom od zrakova, a as lavorovim vencem. Kovanje tučanog novca polagano, ali stalno se smanjuje i pod Valerijanom, kada su mesto srebrnog novca Kovali sitnije bronzane novce. odgovarajuće veličine: kovanje raznih novaca Jedinica od bronza prestaje sasvim. Finansijska reforma Dioklecijana denela je i ovde donekle obnovlyenje.

On je uveo follis-a, koji je bio bakarni novac meSan sa veoma malo srebra, pokriven sa slojem metala bele boje. težina mu je 12.5 grm.. prečnik 25 mm. Vrednost mu je dva denara (što pokazuje ı oznaka ma poledjini sa XX). Posle Dioklecijana težina follisa smanjena Je u početku na 11 grm.. a posle tokom vremena polagoma na 5,5 grm.-a.

Konstantin Veliki je zaustavio stalno opadanje vrednosti s tim. da Je izvukao iz prometa follisa ı uveo je novi nominalis umesto istog, čiji Je prečnik 1,9mm., težina prosečno 5 grm. Njegov sin Constantin doneo je opet nov finansijski zakon. po kojemu su kovane samo dve vrste bakarnog novea centennionales i pecuniamaiorina, potonju sa pretnikom od 17mm. i 2,5 grm.-a tezine. Pecunia maiorina posle smrti cara prestaje i ponovo dolazi u promet follis. Poslednja promena učinjena je pod Honorius-om, on je god. 395 svaki veći nominal ukinuo i dao je kovski samo centenionalisa.

Sa kvarenjem kvaliteta paralelno Je išlo i opadanje stila. tako da novci rimskog: carstva uvek verno izrazuju i pokazuju prosperitet carstva. Obzirom na to. da su Rimljani svaki znatniji dogadjaj ovekočili na svojim novcima osim raznolikih interesantnosti numismatike obilni i verni izvori su istorije, te povećavaju naša znanja kulturne istorije.

Slika i natpisi daju nam obilnu informaciju i pogled u istoriju, kulturu i umetnost naroda. Preko 2000 godina sve do XV. stoleća posle Hrista, do pronalaska štampe, dryoreza i bakroreza u nafpisima i slikama na novcima sačuvan je spomen važnijih dogadjaja.

Iz podataka, koji su zabeleženi na movcima mogu fako reći sve grane nauke crpsti ponešto, a ipak je ovaj obilni izvor, čudnovato, Jedva iskorišćen. Skoro sve odnose Javnog i privatnog: života možemo pronaći u natpisima i slikama starih novaca. Nošnja odela, kose, zanat. zanimanje. kućne potrebštine muškaraca i ženskih. biljke, životinje. saobraćajna sredstva, muzički instrumenti, gradjevinske tvorevine. hramovi, cirkusi, palače, mostovi, stubovi, pristaništa, pobedni spomenici, sve Je to ovekovečeno na rimskim novcima. Stari поуст 81 veoma često omogućavali agnosciranje iskopanih mramornih i bron-

BGG