Jugoslovenski Rotar

ruje za sada kameni ugalj iz rudnika Kreke kod Tuzle koja je od Brčkog udaljena oko 60 kilometara. ali sa razvojom industrije u načoj zemlji povečaće se ı potreba kamenog uglja.

Razna industrija u Brčkom istom Je u razvitku kao ı ostala Jugoslovenska industrija, ali provedbom elektrifikacije Posavine sa hidrocentralom na Drini ili dalekovodom iz Kreke, Bréko imade izgleda da postane industrijski centar radi svog povoljnog ležaja па геспот i željezničkom čvoru. — Razvitku industrije u Brčkom doprineće mnogo jugoslovenske fabrike obuće „.Bata“. koji Je za širenje svoga preduzeća izabrao ı kupio ogromno imanje oko 3100 dunuma na veoma povoljnom polozaju.

Osim toga planinski kraj naSega sreza po polozaju je dobar za turiste. odaklen im se pruža sa visina naših planina divan vidik ma široki i ravni Srem preko Save. kao i na dolinu Bosne do Tuzle ı Doboja. Smrekovina i jelovina kao i druga lisnata Suma pruza izletnicima da bavljenjem nekoliko dana u šumi poprave svoje zdravlje, a Čisti i bistri potoci sa ladnim izvorima daju slatku ı tečnu zdravu vodu za piće.

Tako izgleda danas naš grad ı okolina Brčko. ali se mi rotari nadamo. da ćemo svojim služenjem 'kao ljudi dobre volje ı saradnjom ostalih rotara uspjeti za kratko vrijeme. da stupanj blagostanje пазег grada, okoline i zajednice podignemo na zavidan nivo. u kojem će svaki pojedinac doći do boljeg standarda života ı socijalnog osiguramja, a u medjunarodnom sporazumu i miru po načelima naše velike Rotary International. ;

КАКО БИ СЕ МОГЛЕ ПОПРАВИТИ ФИНАНСИЈСКЕ ПРИЛИКЕ НАШИХ ГРАДОВА УОПШТЕ, А ПОСЕБНО ФИНАНСИЈЕ НАШЕГА ГРАДА ИКАКВЕ БИ КОМУНАЛНЕ РАДОВЕ ТРЕБАЛО ПРЕДУЗЕТИ У НАШЕМ ГРАДУ

Угорица Будишин, Р. К. Велика Кикинда.

Пре но што би прешао на срж живота градова т. ј. финансије, намера ми је била, да пре тога у кратким потезима оцртам постанак и важност градова уопште, а с освртом на градове у нашој држави. Међутим ово не могу сада учинити јер ми је тема већ одређена, а у колико би хтео да се осврнем и на то онда би и сувише времена требало а што би превазишло предмет и обсег предавања, који се уобичавају држати на нашим ротарским састанцима.

Колико је интересантна ова дапашња тема мога предавања нето је толико важна, али је у другу руку и једна болна тачка у животу и развитку градова наше младе државе. У вези са овим морам напоменути н седницу финансијских стручњака градова Краљевине Југославије, која је одржана. 16 јануара 1937 год. у Београду, а на којој сам поред осталих ја узео учешћа. Тада у главном сви заступници градова су се тужили на неподношљиво финансијско стање својих градова, па су били неки појединци, који су H3јавили да њихови градови стоје тако рећи пред стечајем. Баш том приликом претресајући опште финансијско стање градова Краљевине Југославије до пета је, односно донели смо резолуцију као претставку претседништву Са-

246