Jugoslovenski Rotar

веза градова Краљевине Југославије упућену Министарству финансија н Министарству унутрашњих дела. У овој претставци, боље рећи резолуцији. тражило се да Краљевска влада у сврху санирања градских финансија растерети градове од издржавања градских полиција, од болничких трошкова. градске сиротиње, као и свих оних намета који су током година пребаци“ вани на терет градова, а раније су били на терет државног буџета. Том истом резолуцијом тражили смо и то да како држава, исто тако и бановина партиципирају у оним личним и материјалним издатцима, који терете градске општине за извршење посредних државних и бановнеких терета. Истина. да с овим пребацивањем послова из државних надлештава односно тако зв. децентрализацијом и деконцентрацијом послова опште управне власти, администрација се појевтињује и чини ју једноставнију, а исто тако ближа је народу и приступачнија, а што је и циљ, да се не би за сваку ситницу морало трчати у Београд, односно Нови Сад. Јер пренашањем многих послова, специјално на градове све је у вези са т. зв. градском самоуправом, о којој he и овде, а нарочито у мом другом предавању бити доста речи. Овом приликом хоћу да напоменем у вези с тим, да баш у бившој Аустро-Угарској опажено је да пренашањем многих послова као на пр. оснивањем градске полиције и др. у великој мери се повећавају расходи једног града, те је због тога законски чл. 58 из 1912 год. и одређена помоћ градовима, који имају место државне градске полиције, Напомињем, да наш град троши годишње око 1,000.000 Дин за издржавање полиције. Свота од један милион динара. код једног града, као што је наш, чији буџет износи око 8,000.000 Дин је и сувише велика, те ова ставка од 126 % читавог буџета претставља, један огроман издатак. Зато је законодавац приликом доношења јединственог закона о градским општинама за читаву државу у 5 59 и предвидео, да у градовима у којима стоји на челу градске полиције државни орган, држава мора примити на себе до једне трећине свих трошкова за издржавање полиције. Дакле, већ тада се увидело, да држава мора или преузимати извесне терете од градских општина или пак давати субвенцију. Истина, ово се још није остварило, али надајмо се да ће се трудом и напором ипак успети, да или издржавање полиције пређе у државне руке, као што већ има неких случајева, или пак да држава даде бар м издатака, који се троше за одржавање полиције, подразумевајући овде, како личне исто тако и материјалне разходе.

Већ сам напоменуо да већина градова, код нас финансијски врло лоше стоји, разуме се ово не важи за велике градове, као што је Београд, Загреб, Љубљана и још некогицина, које имају разна привредна и користоносна. предузећа, што и велике приходе доноси. Главни узрок овога лошег финансијског стања, наших градова, подразумевајући овде у главноме градове, са ове стране Саве и Дунава, лежи и по мом скромном мишљењу У т. зв. историјским донекле националним, политичким и социјалним променама, а делом и у лошој Управи градских имовина.

А. 1) Сви градови у бившој Аустро-Угарској монархији били су уређени на т. зв. феудалној основи. Имали су огромна имања оранице, пашњаке а, неки ритове и шуме, те су своје приходе у главном црпли из ових имања. На тај начин приреза или није било или ако је постојао градски прирез, онда је исти био врло мали. У главном приход је црпљен из аренде добивене од тога имања или пак из добивеног прихода директно из земљишта у колико је у властитој режији обрађивано. Према томе поред ових прихода

547