Jugoslovenski Rotar

градовима није било потребно да имају односно се подижу разна користоносна предузећа као на пр. елек. централе, принаре, водовода, велике кланице и елично. Значај и рентабилност ових предузећа није цењен и на такав начин ми видимо, да нарочито елек. централа врло мало има у рукама градова, него су исте, већином у рукама приватника односно разних друштава.

Ад. 2) Речено је да су градови у бившој Аустро-Угарској монархији били уређени по феудалним принципима. Ови градови имајући на располагање велика некретна добра, уједно су с тим од државе добили и извесне, а не мале терете, као на пример чисто административне и разне још и просветне дужности. Градови у Војводини вршили су, па још и дан данас врше у пренесеном делокругу и дужности опште управне власти, првог степена као и других већ споменутих, да су чак градови морали и државне порезе да убирају, а што је тек педавно и код нас пренешено на државне власти. На овај начин имајући и вршећи много разних функција пренешених са државе на град, градови су морали имати и велики број службеника. Сви ови службеници имали су обично веће принадлежности од самих државних службеника, а било је случајева, да су креирана и непотребна места да би се разним угледним људима, који су материјално посрнули дала егзистенција. Исто тако са великим некретнинама које су поједини градови имали биле су скопчане и разне дужности и послови, да се због тога, и морало унајмљивати и узимати доста службеника, и то већином системизованих.

Ад. 8) Као трећи узрок великих издатака јесте и ненормални пораст издатака над пензијама после рата. Било је случајева, код нашег града не, али код осталих градова у Војводини, да су ти силни службеници, из националних разлога морали бити пензионисани, или пак из разлога што је нестало за њих посла будући су тако рећи сва земљишта, подпала под удар аграрне реформе. Сем тога овоме морамо додати, још и пензионисања. извршена због равних личних или политичких прилика, те су се дешавали случајеви, да су на извесном месту постојала 3 или 4 пензионера, који су вукли и добијали сваки посебице исто толико пензије, колико и њихов активни колега редовних месечних принадлежности.

Дакле, како видимо, код већине наших градова који су овде у питању приходи су произилазили од онога што су некретнине, али у главном разне врсте земљишта одбацивале. Сада после рата услед аграрне реформе сви ти приходи у главном су отпали, а расходи су пак скоро остали исти. Требало је наћи нових извора прихода, а исти баш услед реченога могли су се наћи или у прирезу или пак у разним врстама трошарине, које су често пута и антисоцијалне. Живети се мора, потребе су ту, те према томе, мора се за те потребе наћи и довољно средстава, ово су биле, наше речи упућене Министарству унутрашњих дела и Министарству финансија када нам је речено, да се неће дозволити повећање постојеће стопе градског приреза, као и да пам се неће дозволити увађање нових и повећање већ постојећих такса и трошаринеких ставова. Зато смо и тражили, и на овој конференцији да се разни терети, а нарочито издржавање полиције, трошкови око лечења сиромашних болесника, издржавање школа и слично, пребаци на терет државе. Ради тога је од стране Министарства финансија стално наређивано било да се сви издатци, како они материјални, исто тако и онн персоналне природе ограничавају и смањују. Разуме се да се услед тога у том

сталном смањивању градских буџета ишло У већини случајева и предалеко,

548