Jugoslovenski Rotar

стога, то се разлика између оптимиста и песимиста види у томе што песимисте од два зла бирају оба, а оптимисте од два зла праве треће много мање и боље. Може се рећи још и то, да је песимиста човек који не гледа у даљу перспективу, а оптимиста у своме раду не губи из вида будућност. Многи се претстављају као песимисте, јер их у друштву, знао Бог из каквих разлога, сматрају за паметније и искусније него оптимисте, па ипак у свету много су више добра учинили ентузиасти — оптимисти.

Ротари не затварају очију пред многим негативним факторима садашњега времена. Потребно је то баш због тога што се ти фактори често сретају, па их треба савлађиваги и претварати у факторе позитивне.

Ја мислим да је свима јасно да ротарски покрет у нашем делу света има да испуни велику задаћу. ;

Случајне непријатности само ће бити покретачи нашим ротарима на још већу делатност и истрајност. Ротари делују за далеку будућност. Наш рад сличан је раду природе. Кроз дуге тмурне месеце земља је гола и црна и тада све изгледа мртво, но кад наступи тренутак и појаве се први листићи — пролеће је настало. Дуго и тешко време припремања и спремања зрна није било узалудно.

Одушевљени тим убеђењем дужни смо ми ротари радити и даље, ма да у овом тренутку прилике у целом свету не дају никакве наде на неке боље резултате, барем у најближе време. Свету су потребни такви односи према човечанству какве остварују ротари, то јест, основани на идејности но уједно и на стварности. Свету је потребна практичка организација, коју су у току 35 (тридесет пет) година стварали најбољи грађани целога света.

Ми ротари имамо много већу одговорност но што ма ко од нас замишља кад ступа у ротари-клуб. Неопходно је потребан објективан однос према нашој браћи-људима и према народима — однос који се темељи на дубоком познавању прилика у којима они живе.

Држећи се задаће што већега разумевања и толеранције према разном правцу мишљења, ротари су у великој мери фактор измирења међу појединим људима и народима.

То не значи да ми свагда усвајамо мнења која имају други. То не значи да смо ми увек »људи«, људи који тапшу свакоме. Право пријатељство захтева да увек будемо потпуно искрени у изражавању свога мнења, па шта више и онда кад се оно не слаже са туђим,

Али измена мнења у правом ротарском духу упућује увек ка Mpa: вилнијем, толерантнијем односу. То даје свакоме ротару могућност за узајамну делатност са појединим лицима и друштвима, делатност која постаје све потребнија и потребнија, како бисмо се избавили каоса, који наступа као последица сгоистичнот држања појединаца и народа.

Ма да ротари-интернационализам јесте интернационални покрет у томе смислу, што он има чланове у већини земаља целога света, то ипак не значи да је ротарство дисциплинован идеализам без срца и душе.

Познати ротар Едо Марковић веома је згодно рекао, да прави ротар гаји праву љубав према својој отаџбини, али да он с тиме везује