Jugoslovenski Rotar

~

rotarstvo je kolevka nove vrste prijateljstva koje bazira na vrlo jakim temeljima i prelazi preko svih granica krvnog srodstva, narodne zajednice, profesionalnih. verskih i rasnih razlika, pa i preko svih državnih i teritorijalnih granica, potcrtavajući ipak pri tome uvek, da samo dobar sin svog naroda ı dobar građanin svoje države može da postane pravi rotarski prijatelj. To nije destruktivno, nego, obratno, konstruktivno međunarodno prijateljstvo koje želi da ispravi postojeće nepravde i druga sporna pitania, a to samo iskrenim sporazumnim rešavanjem u duhu međusobne povezanosti i uzajamne koristi, isključujući grubu silu i nasilja.

Draga braćo! U mnogim su zemljama podignuti spomenici vojvodama i vojnicima koji su zaslužni za narod, ili koji su žrtvovali čak i život za slobodu svoga naroda. Ima i mnogo spomenika podignutih neznanim junacima po uzoru groba koji se nalazi pod lukom pobede u Parizu sa natpisom: »Ici repose un soldat francais mort pour le patrie«. Niko ne poznaje poreklo tog vojnika niti njegovo ime, jedino se zna da je poginuo kao žrtva narodne odbrane.

Rotarstvo je zapisalo na svoj bajrak lozinku prijateljstva i opšteg prijateljstva među narodima te želi da doprinese sve što je moguće da se simboli neizmernih ratnih žrtava zamene simbolom medunarodnog prijateljstva i sporazumnog i razumnog rešavanja svih međunarodnih sporova. Zbog toga je rotarstvo kao organizovana svetska zajednica prijateli4 stvorila novo čudo nepoznatih prijatelja koji svi intenzivno rade u svrhu postignuća istog cilja, primenjivanja visokih etičkih načela u poslu ı zvanju, u zajednici i u međunarodnim odnosima. Od velike armade naše ogromne organizacije koja broji oko 210.000 rotara. 1 oni od nas koji su imali vanrednu priliku za međusobno upoznavanje, poznaju lično jedva ı do 2 hiljade, a svi ostali su njihovi, iako nepoznati ipak iskreni i pravi prijatelji, rastreseni po svim kontinentima celoga sveta. Jasni propisi oko osnivanja klubova i stroga selekcija kod primanja članova pružaju nam svaku garanciju da su svi vredni našeg prijateljstva i da njihovo srce kuca jednako kao ı naše kod zajedničkog veselja i kod zajedničke žalosti. Kad čitamo izveštaje velikih klubova u Tokiju, Melbournu, Singapuru, Kairu, Kaptownu, Buenos Airesu, Parizu, Londonu, New-Yorku ili San Franciscu, saznajemo, koliko je bilo prisutnih rotara iz svih mogućih država ı različitih kontinenata, i kako su bili srdačno primljeni i pozdravljeni kao pravi stari prijatelij, i kako su se dobro osećali među dotada nepoznatim prijateljima. Kotarstvo je stvorilo novo, prije nepoznato prijateljstvo koje se proširuje neverovatnom dinamikom koja odlikuje baš naš novi svetski etički pokret. Boze daj da nas taj pokret nepoznatih prijatelja u zemlji i po celome svetu dovede do konačnos cilja i do danas, nažalost, još nepostignute ljudske sreće!

167