Jugoslovenski Rotar

~

балканско небо и секући ваздух смањује раздаљине и баца у засенак све до прекратко замишњене најсмелије рекорде брзина на ма ком другом саобраћајном сретству. Разуме се да ограничени капацитет тог ваздушног возила не може, користећи огромно преимућство ове брзине и еластичности, да засад јако утиче на целокупни саобраћај и по свом капацитету. Чак ни у путничком саобраћају не може да смањи важност осталих саобраћајних могућности, али је сасвим извесно, да се је то сретство не само већ афирмисало, него да из дана у дан све дубље улази у економски и културни живот балканских народа.

На том пољу нарочито се је истакла Југославија и Румунија, мада и остале балканске државе, напосе Грчка, већ показују сва обележја воље за стварањем сопствене трговачке ваздушне флоте. Међутим и страна авијатичка друштва учествују у ваздушном повезивању Балкана и међусобно и са осталим светом.

Имајући пред собом све те системе разних саобраћајних сретстава, ред је, кад је реч о зближењу балканских народа, да их што више користимо за то зближење. С једне стране жељезничке управе, бродовласници, аутомобилска и ваздухопловна друштва, уз одобрење и уз потпору својих државних управа, имају да све више усавршавају те системе, стварајући нове и све боље, брже и јефтиније везе, комбинујући разна сретства и предузимајући разне мере за што успешније њихово заједничко коришћење. С друге пак стране трговачки уговори, разни специјални заједнички или двострани и вишестрани споразуми за робни и путнички саобраћај имају да иду упоредо с тим напорима да би са формалне стране олакшали и дали потстрек измени робе и путника између балканзских држава. На том пољу, на пољу зближења Балкана, нарочито културну улогу може да игра добро организовани туризам: интер-балкански туризам. Такав туризам, организујући што јефтинија групна и, у другом реду, појединачна путовања под стручним вођством и уз добру припрему, имао би, наслањајући се на добро уређену пропаганду, да постепено ствара све живљу жељу балканских народа да се међусобно упознаду, посећујући што чешће једни друге, вршећи заједничке културне и привредне манифестације итд.

Разуме се тај рад није лак ни прост и претпоставља извесну зрелост и организаторску способност као и добру вољу свију учесника у том раду. Таковим радом, путем туризма и путем све веће трговачке и културне повезаности, биће народи Балкана јаче упућени једни на друге и све упорније ће осећати потребу што присније сарадње, а међусобна племенита утакмица и узајамно искуство у раду утицаће блатодатно на њихов општи напредак. Њихове столетне разлике, трвења и спорови, уклониће се под снажним утицајем узајамног упознавања и пријатељевања.

Саобраћај може бити и те како снажан елеменат зближавања Балкана, буду ли његови управљачи умели да га целисходно употребе за тај племенити посао. Треба само у то мртво техничко сретство улити дух и вољу добронамерних, али одлучних и јаких људи. Тада ће саобраћај одиста да буде ефикасан чинилац за зближавање Балкана.

281