Jugoslovenski Rotar
4
МИ И БУГАРИ КРОЗ ВЕКОВЕ КРАТАК ОПШТИ ПРЕГЛЕД Милош Станојевић, Р. К. Петровград
Ово предавање ће кроз све своје редове имати своју нарочиту тенденцију, која се донекле може наслутити и из самог наслова. А то је, да су Бугари кроз све векове чинили оно што и остала словенска племена на Балкану, то јест, да под својом егидом ује» дине све Словене на овом делу Европе. Према томе, они су били и остали и сада су само једно словенско племе, као што су племена српско, хрватско и словеначко.
Порекло Бугара има у својој основи композицију двају нацио-. налних елемената: бугарског и словенског. Бугари су дошли на. Балкан у земље које су у доба Римљана носиле име Мезија, Тракија, и Македонија. Бугари и Словени, дакле, нису аутохтони становници балканског полуострва, већ су дошли из источне Европе, а у доба велике сеобе народа, у току неколико векова, за време владавина императора Византијских: Зенона, крајем петога века, и Јустина I. и Јустинијана 1. у првој половини шестога века, Тиберија и Маврикија, крајем шестога века, Константина Џ. и Константина Погонота у УП. веку.
Бугари се први пут у историји појављују године 482, дакле после пропасти западне Империје, а у својству најамника византијскога цара Зенона, који их је узео да ратују против готскога краља Теодорика.
Године 502 и Бугари и Словени прешли су на неколико места Дунав и продрли до Илирије, и од тада углавном настаје мешавина Словена и Бугара, тако да ће се Бугари само за два столећа потпуно претопити у Словене, пошто су са Словенима имали непосреднога контакта још у прастарој домовини.
Бугари би били остали у старој својој домовини да није било општих миграција у свету. Пред крај 6 века они су морали призвати врховну власт Авара, али само за кратко време, јер је кан Кубрат организовао устанак противу Авара, искористио њихову моментану слабост, и створио такозвану велику Бугарску, чије су границе заузимале земљу од утока Волге у Каспијско море, северни Кавказ, Дон, Кубан, и сливове река на северној обали Црнога мора и Азова. После смрти Кубратове, Бугарска се почиње колебати под ударцима варварског народа Козара, и тек Кубратов син Аспарух установи нову Бугарску у данашњој Бесарабији на утоку Дунава, где је начинио и јача утврђења. Неколико пута је нападао Византију, и најзад са њом начинио мир од 20 година, а поред овога мира и друге уговоре са Словенским племенима у Дакији, а то је данашња Румунија, у горњој и доњој Мезији, а то је данашња Србија и Бугарска. После Аспаруха долазиће многи канови на престо бугарски, увек у пријатељству са Србима и у заЈедничком ратовању против Византије. Тако је било за време: кана Гербела, кана Севара, кана Кормисока, кана Винека, кана Телеца,
365