Jugoslovenski Rotar

кана Сабинуса, кана Телерика, кана Кардама, док се најзад није појавио велики кан Крум са оснивањем своје династије. То беше први кан Бугарске који је изједначио права Словена и Бугара, те је управо створио једну јединствену бугарско-словенску државу, у којој се већ није правила разлика између Бугара и Словена. Чини се да су у његовој држави по први пут била уједињена сва словенска племена у јужној Европи, јер је његова држава имала заједничку границу на Дунаву и на Тиси, са државом Карла Великога, те ова два владара беху у то време најмоћнији господари европскога света. Силан као ни један кан дотада, Крум освоји од Византије Сердику, данашњу Софију, страховито потуче императора Никифора 1. 811 године, заузе Једрене идуће године, а већ идуће 813 стиже под раскошни и тада најсјајнији Константинопол, данашњи Цариград. Колико је Крумова држава била словенска, служи као најбољи доказ то, што је овој земљи дао законодавство Словен Драгомир, који беше саветник Крумов, и по чијим законима се предвиђаху страховите казне за лопове, клеветнике, шпијуне, пијанице, и просјаке. По грчким историчарима, касније, наш цар Душан Силни, зајмио је многе ставове из овога првог Драгомировог законодавства.

Крум је владао 31 годину, тако да је његов син кан Омортаг наследио доста сређену земљу, али овај беше жудан још већега усавршавања, још већега уређења, те закључи мир на 30 година са Византијом и стаде подизати аквадукте, мостове, путове, и величанствене грађевине за земаљске потребе. И ако доста мирољубив, ипак се закачи са Францима те западну границу своје земље помаче даље уз Саву, све до Сирмијума, данашње Сремске Митровице, и да би овај западни део боље могао чувати, он преоправи стару римску тврђаву Сингидунум, данашњи Београд. На тај начин држава бугарскога кана Омортага захватила је на својој територији огроман део осталих словенских племена. По свему се чини да је он био ожењен Словенком, јер његов наследник беше му син Маломир, који је себе сматрао Словеном, тако да је предузео градњу пута који би везивао Београд са Једреном, те тиме створио полугу око које би се обртала ова велика уједињена словенско-бугарска држава. На жалост, он је владао само 5 година од 831 до 836, и био је врло слободоуман и напредан, да није много бранио и продирање хришћанства у саму канску палату. Дело својих предака на зближавању са словенским племенима наставио је кан Пресијам, али доста невешто, јер је уједињавање спроводио силом оружја, почев од родопских кршева, па преко река Арде и Месте, све до долине Вардара и Албанских кршева. Тако је морало доћи до ратног сукоба између њега и великога жупана српскога Властимира Просигојевића, који беше основао српско жупанство, познато под именом Рашка, и то у слијеву реке Рашке и Ибра. Ова прва борба Срба и Бугара би и тешка, и дуга, и крвава; борило се од 539 до 842. За ову борбу дао је песнички опис наш познати Стеван Сремац у своме делу »Из књига староставних«: »Три пута богиња Морана покри земљу својим смртним белим снежним огртачем, и три пута богиња Лада окопни овај покривач и из проливене крви

366