Jugoslovenski Rotar

народа поново расцвета биље и дрвеће, да најзад богиња Морана подлегне, а да богиња Лада измири Србе и Бугаре, јер бугарски кан Пресијам мораде признати победу српскога жупана Властимира. У историји ова поезија другачије изгледа. На име, за овај сукоб Бугара и Срба у средини 9 века има се захвалити Византији, која је хушкала Пресијама да се крвави са једнородном браћом да тиме крњи моћ своје државе, а да у исто време спречи нагло напредовање словенских племена што се доселише преко реке Саве и преплавише својим стадима долине река Саве, Дрине, Босне; Пиве, Таре, Лима, Рашке, Ибра, и допреше чак до мора Јадрансвога као Неретљани, Захумљани, Зећани, итд. Од ових номада Византија је оправдано страховала и многи њени историчари и државници обраћали су велику пажњу на словенско досељавање. За њих грчки историчар Кренаидес каже: »Чудан су народ ови Словени. Они се међу собом никад не слажу, али када их неки туђин нападне, онда су сви сложни и заједнички га туку.« То је све така заиста било до кана Пресијама и жупана Властимира. Од тада па надаље Византинци нас стално завађају, и ми смо скоро кроз све будуће векове час у савезу као сродни народ, час у крвавој борби као најудаљенији туђини. с

Сукоб се поновио одмах за владе кнеза Бориса, који нападе ва рашкога кнеза Мутимира, би одбијен, а одмах затим прими хришћанство, на што је био приморан од Византије која је желела да преко свога клера унесе и свој утицај у словенске земље на Балкану. a

По одлуци синода у Константинополу 869 године би именован за бугарског архиепископа грчки Јосип од Бизанце, те тиме бугарска црква паде у грчке руке. ;

Али у целом овом злу било је и добра. Наиме, Грци нису знали словенски језик, а Словени нису знали грчки, те су најпре морали послати Словене Ћирила и Методија у Моравску а њихове ученике, касније изагнане из Моравске, примили су Словени на Балкану и ови су утврдили хришћанство. То беху Клемент, Наум и Ангелар. Они су у Бугарској под заштитом кнеза Бориса основали словенско-бугарске школе у којима се подизао не само црквени већ и национални дух.

У овако тешким приликама појављује се на бугарској позорници чувени млађи Борисов син Симеон. Одмах при своме ступању на престо, а уз помоћ оца, који још беше у животу, би одлучено; прво, да се замени византијски клер са клером бугарословенским; друго, да се усвоји и уведе словенска азбука Ћирила и Методија; треће, да се престоница из града Плиске пресели у Преслав, то јест У седиште бугарословенске школе. Тако Византија изгуби игру при рачунању да ће помоћу цркве уништити словенство на Балкану. Први словенобугарски Епископ постаде Климент са седиштем у Охриду. На његово место из Преслава отиде У Девол (у данашњој Албанији) за епископа Наум. Налазећи се на овим положајима, они за најкраће време спремише 3500 ђака за појце, ђаконе, свештенике и протојереје. Симеон је био цариградски ђак. Добро је по-

367