Jugoslovenski Rotar

eventualno povraćanje. Neoprezni ljudi, videći da životinja ne može da guta hranu, pomisle da joj je zastala kost u grlu i pokušavaju da je rukom izvade, te umrljaju ruke balama punim rabičnog virusa, a može se lako desiti da ih pas tom prilikom i ujede, što je još opasnije. Međutim, vrlo je redak slučaj da se kost može zadržati u ždrelu psa, i svako pseto, koje ne može da jede, treba smatrati jako sumnjivim za besnilo i odmah preduzeti sve potrebne mere predostrožnosti. Ujedno salivacija postaje sve intenzivnija.

b) Stadijum ekscitacioni (furiozni). Ovaj stadijum se javlja posle 15—3 dana. Životinje gledaju bez uzroka, a karakteristično je da pri tome ne daju glasa od sebe. Prema drugim životinjama su manje agresivni. Čoveka obično napadaju samo ako ih draži. Pri kraju bolesti često pokazuju tendenciju da se vrate kući. Tada pas izgleda besan, mršav, izjedan i krvav, i obično traži kakvo sklonito mesto da se sakrije. Napade besnila prekida često jedno depresivno stanje. Dolazi i do pojavna paralize pojedinih nerava. Naročito je očita promena glasa usled paralize grkljana. Lajanje je promuklo i više nalik na zavijanje. Salivacija je intenzivna, a životinja obično prestane da uzima ma kakvu hranu. Ovaj stadijum traje obično 3—4 dana i postepeno prelazi u

c) Stadijum paralitički. Pored navedenih paraliza nastaju i paralize drugih delova tela. Paralizuju se donje vilice, usled čega usta ostaju otvorena, a iz njih visi suvi lividin jezik, sa koga se cedi bala. Dalje se zapaža paraliza pojedinih grupa mišića, obično zadnjeg dela tela ili nogu. Tada životinje postanu već sasvim iscrpljene, za kratko vreme uginu.

Svakako tok bolesti ne mora biti uvek isti. Trajanje pojedinih stadijuma može biti duže ili kraće. Tako furiozni stadijum može biti vrlo kratak i tako slabo izražen, da se iz prodrmalnog stadijuma razvije skoro bez prelaza paralitički. Ta se forma obično naziva »tihim besnilom«.

Kod mačaka su simptomi slični kao kod pasa. Mačke se ili sakrivaju ili pokazuju veliku agresivnost. Do paralize dolazi brzo.

Kod konja i goveda povećan je refleksni nadražaj. Katkada pokazuju agresivnost. Docnije dolazi do paralize grkljana i stražnjih delova tela. Inače pokazuju slične pjoave kao i psi.

Bolest kod životinja obično traje dosta kratko, najviše 4—7 dana. Ređe još kraće (3 dana) ili duže (11—14 dana), pa čak i tri do četiri nedelje. Besne životinje obično uginu, ali ima i izuzetno retkih slučajeva sigurnog ozdravljenja, naročito kod pasa.

Kod ljudi je inkubacija obično 30—60 dana, prosečno mesec i po dana. Može biti mnogo kraća, naročito kod dubokih rana na licu, a nesumnjivo i mnogo duža. Sama bolest počinje obično postepeno nelagodnošću i svrabom ili bolovima na mestu ujeda. Ubrzo se javljaju karakteristični simptomi ove bolesti: jaka uznemirenost, aerofobija i hidrofobija. Docnije pred kraj same bolesti još i jaka salivacija, a uznemirenost dostiže vrhunac. Paralitična forma kod ljudi je vrlo retka i počinje paralizama delova tela na kojima se ozleda nalazi. Bolest traje kratko vreme i u roku od dva do tri dana uvek nastupa smrt.

S obzirom na način prenošenja bolesti nije potrebno naročito insistirati na tome koliko su pojedine životinje, naročito psi, opasni. U Engleskoj, gde je besnilo potpuno iskorišćeno kod životinja, nema ga ni