Jugoslovenski Rotar

kod ljudi. Na kontinentu, kada bi pojedine države baš i preduzele najstrožije mere, to ne bi bilo moguće učiniti. Za sada bi, prema tome, trebalo sve besne pse hvatati i ubijati, a isto tako i ostale koje je besan pas ujeo, hvatati pse koji lutaju po naseljima bez gospodara i voditi računa o svima psima, kao što se to po većim gradovima i radi. Ali ti se propisi obično ne izvršavaju striktno, utoliko pre što je njihovo izvršenje povereno opštinskim vlastima i najčešće ljudima, koji ne mogu uvek da shvate njihovu važnost. Isto se tako mnoge opštinske vlasti, naročito po selima, ne drže ni propisa o vakcinisanju ljudi protiv besnila, po kojima je ovo obavezno za sva lica koja je ujela besna ili na besnilo sumnjiva životinja. Sva takva lica moraju se prijaviti opštini a ova ih bezuslovno mora uputiti najbližoj ustanovi ili lekaru koji vakcinaciju vrši. Opštinske su vlasti dužne da svaku životinju, koja je nekome nanela ozledu, potraže, uhvate, zatvore na sigurno mjesto, da bi se izvršio veterinarski pregled iste. Nije dobro odmah ubiti životinju, pošto se može stvoriti u tom slučaju zabuna, jer u samom početku bolesti anatomo-patološke promene na mozgu ne moraju biti tako izrazite, da se na osnovu njih može staviti sigurna dijagnoza. Mora se ubiti životinja, ako je očigledno besna ili se opaze znaci po kojima se može naslućivati, da će se besnilo pojaviti. Pogotovu to važi za pse i mačke, koje se moraju potamaniti i u slučaju ako su sa besnim ili na besnilo sumnjivim Zivotinjama bile u dodiru. Kada se životinja ubije mora se glava sa potrebnim merama predustrošnosti poslati najbližem higijenskom zavodu. Ako u mestu ima veterinara, onda on izvrši obdukciju, a samo mozak pošalje na pregled. Na koji se način ima postupiti u takvim slučajevima propisano je pravilnikom o cepljenju protiv besnila Sbr. 8403 od 4 septembra 1930 god. Ako sumnjiva životinja, naročito kad nije u pitanju pas ili mačka, nema simptoma besnila, onda je ne treba ubijati, već se drži izolovana, a veterinar je dužan da je klinički posmatra i to konje i goveda najmanje šest meseci, a svinje, ovce i koze najmanje tri meseca. Ako sumnjivi pas ili mačka nekoga povrede, onda se po pravilu odustaje od ubijanja, već se zatvore na sigurnom mestu i podvrgnu veterinarskom posmatranju najmanje četiri meseca. Ako ugine životinja čiji se delovi upotrebljavaju za jelo (goveče, ovca, svinja i t. d.) upotreba mesa se ne sme dozvoliti, već se mora zajedno sa kožom propisno zakopati. Isto tako je zabranjeno klati na besnilo sumnjive životinje ili njihovo mlijeko upotrebljavati za ishranu. Ujedno je propisana stroga dizinfekcija svega, što je moglo doći u dodir sa besnom životinjom. U izvesnim zemljama (Maroko, Tunis, Japan) uvedeno je i preventivno vakcinisanje pasa. Izgleda da je dalo dosta dobre rezultate, i da se je broj obolelih životinja u tim zemljama znatno smanjio.

Vakcinisanje ljudi protiv besnila, kao što je počeno kod nas je obavezno. Ali pre no što se to uradi, potrebno je samu ranu, gde se sigurno nalazi najveća količina virusa, što bolje očistiti i dezinfikovati. To nije dovoljno čak i onda, kada se mesto ujeda ekscidira ili amputira, već treba bezuslovno što pre početi preventivno lečenje. Kao dezinfekciono sretstvo najbolji je 1% rastvor sublimata, koji brzo ubija virus; ako se nema pri ruci, može se upotrebiti i sok od limuna, koji u roku od tri minuta uništi virus. Karbol nije pogodan za dezinfekciju ovih rana, Jer je poznato, da je virus prema njemu dosta otporan.

42