Jugoslovenski Rotar

stancima živo diskutovalo o svima aktuelnim problemima današnjice, a također je bilo reči i o ekstenziji kluba.

BEOGRAD. — Redovni sastanak br. 584, 2 septembra o. god., održan je kao Ladies Night i nije imao zvaničnog dela.

Redovni sastanak br. 585, 9 septembra o. god., održan je kao prvi radni sastanak. Na njemu je izvršen prijem u članstvo dvojice novih članova Milivoja Kostića i Cede Petrovića. Tajnik Đ. Mijić obavestio je prisutne o radu Centralne uprave u toku letnjih meseca. Naročito je istakao delatnost Centralne uprave na polju organizovanja pomoći ratnim izbjeglicama a naročito ženama i deci koji su preko noći ostali bez hrane i krova. Govorio je takođe o radu u evropskim klubovima i istakao da je u okupiranoj Danskoj jula o. god. otvoren jedan novi Rotary klub.

Na redovnom sastanku br. 586, 16 septembra o. god., odrzao je gost rotar Milenko Marković iz Zagreba predavanje o novoj uredbi o Narodnoj banci, a drugi gost rotar dr. A. Jelačić iz Skoplja predavanje o Podunavskom problemu u vezi sa najnovijim događajima u Transilvaniji.

Na redovnom sastanku br. 587, 23 septembra o. god., odrzao je rotar N. Stanarević predavanje o etatizaciji Narodne banke.

Na redovnom sastanku br. 588, 30 septembra o. god., primili smo zvaničnu posetu guvernera našega distrikta dra Viktora Ružića. Na ovom sastanku rotar dr. Miodrag Grbić održao je predavanje o rimskim i srpskim srednjovekovnim rudnicima kod nas.

BITOLJ. — Usled brojnih odsustava van mesta frekvencija našeg kluba je u septembru bila niža od uobičajene.

Ipak tokom meseca privedene su kraju formalnosti oko izbora novih članova.

Od predavanja, brat Rista Rižević održao je na poslednjem sastanku o

sledećem: »Trgovina sa Grčkom i kurs bonova drahmi.« Kod čestih promena kursa drahmi (28.- Din u maju o. god., 60.- Din sada), nasi trgovci u poslovima sa Grčkom navedeni su i na spekulaciju na kursu. Dešava se stoga da se naša roba pri izvozu prodaje po nedovoljnoj ceni, ali je naš izvoznik prihvata jer nalazi naknadu u visokom prodajnom kursu drahme. To u stvari znači: naše artikle Grci kupuju jeftinije, a visokim kursom drahmi mi grčke proizvode plaćamo skuplje. Do ovog neispravnog stanja dolazi dobrim delom otuda što se naša stoka prodaje tek na grčkim pijacama, i po grčkim maksimiranim cenama, dok se za naše kupovine iz Grčke (pamučna prediva, smola i kalafonijum, so, ovéija vuna, grozde i južno voće) ima plaćati viša cena, posebno određena od grčkih vlasti za izvoz iz njihove zemlje. Kako su naši artikli, koje izvozimo u Grčku (drvo za građu i izradu duga, goveda i konji), ne manje važni u današnje vreme od onih koje uvozimo iz te zemlje, to ovakvi sadanji odnosi idu samo nama na štetu. — Bonova grčkih drahmi trebalo bi da ima na pijaci, jer do ove godine naš 12702 u Grčku bio je veći od uvoza, a ove su godine naše kupovine skoro ravne našim prodajama sa tom zemljom. Zato, po mišljenju brata Riste Rizevića, ovo za nas štetno stanje moglo bi se popraviti, kad bi naša Narodna banka ustalila kurs bonova drahmi, t. j. kupovala i prodavala drahme po utvrđenom kursu, kao i kada bi naša Direkcija za spoljnju trgovinu odredila cene našim trgovcima pri izvozu u Grčku odnosno uvozu iz Grčke.

Time bi odgovorili merom na meru i stavili naše odnose sa Grčkom na ravnu nogu.

CUPRIJA-JAGODINA-PARACIN. — Na sastancima su čitani pojedini odlomci iz spisa »118 pitanja i odgovora«, kao i najinteresantniji odlomci iz izveštaja drugih klubova. Vodili su se razgovori o aktuelnim pitanjima. Pregledana je knjiga:

125