Jugoslovenski Rotar

teljsku ljubav. Njihovi pogledi na svirepi život bili su ograničeni i njihov vidokrug bio je veoma mali. Ali odlaskom iz roditeljskog doma omladina dolazi u novi krug mladih ljudi, koji su donekle nastrojeni slobodoumnim krajnim idejama i u tom središtu reformira joj se duša i volja, tu joj se koncentriše duh razumevanja i razmatranja. Univerzitet je bez sumnje prekretnica u formiranju mladića intelektualca i zato na toj prekretnici treba postaviti opreznu stražu, da motri, da utiče, da obnovi duh i dušu mladića u korist ljudske zajednice. Opet menze, koleži i druge zajednice najpovoljnije utiču na razvijanje i formiranje savremenog mentaliteta omladine. Sve ove zajednice treba snabdeti sa najboljim pedagozima savremenog vaspitanja, održavati stalna predavanja o radu, o stvaranju, o napretku ljudske kulture, jednom rečju treba ih informisati o novom čoveku, o evoluciji novog sveta. Univerzitetsku omladinu treba odvraćati od štetne ideologije krajnih društvenih i ekonomskih formacija, od štetnog uticaja alkohola i hrđavog društva uopšte. Treba je bodriti i na versko učenje radi moralnih i društveno radi stvaralačkih potreba.

Pa šta bi se moglo učiniti još u korist vaspitanja omladine. Osnivajmo zasebne ženske gimnazije u kojima se uči pedagogija. Uz svaku gimnaziju neka bude i jedno zabavište, gde će devojčice imati prilike da vide decu, da se sa njima za vreme odmora poigraju, te tako da se nauče kako se postupa sa decom. To će devojčice bez sumnje i voleži mnogo više, nego koji drugi predmet na primer latinski, koji se može iz nastavnoga plana ispustiti, a da se time ne gubi pravo na polazak univerziteta.

Kao god što se učitelji narodnih škola temeljito bave pedagogijom, teoriski u preparandiji i praktično u vežbaonici, tako bi i studenti filozofije trebali da se bave naukom o obrazovanju u teoriji i praksi kao budući profesori. Radi toga je potrebno, da se uz filozofski fakultet osnuje zasebna ogledna i ugledna gimnazija kao vežbaonica za studente i da se u njoj profesori upoznaju s novim pedagoškim idejama i potrebama, kako to čine učitelji u svojim oglednim školama.

Svakako bi valjalo u studente filozofskog fakulteta pojačati želju i volju za učenje pedagogije, osobito onoga dela, koji se bavi vaspitanjem moralnoga karaktera u đaka. U želji da pomoću škole preporodimo čovečanstvo za život u bratskom miru i međusobnoj ljubavi, nagradimo sve studente trudbenike, raspisujmo nagrade periodično o Sv. Savi i drugim školskim proslavama prvenstveno iz pedagogije, i te temate treba javno objavljivati, da se i širi slojevi naroda upoznaju sa najnovijem pravcem savremenog vaspitanja.

I tako vaspitana omladina treba da prihvati današnji svet, da ga održi i postavi na onu visinu, koja mu pripada. Naročito je to važno danas, kada su se tmurni oblaci navukli nad vidicima čitavog zemaljskog carstva, danas kada na sve strane odjekuju bolni krici herojskih samrtnika, danas kada se na pragu ukazuju nove nevolje i bede. Verujem da ćemo zajedno sa još jačom voljom i oduševljenjem staviti u službu čitavog čovečanstva sve svoje duhovne snage, sva svoja osećanja prema svetu, da poslužimo svakoga i svakome. Možda je najlepša vrlina i najkorisnija osobina služiti drugome, služiti svetu, pomoći ga i podići ga na piedestal ljubavi i poštovanja, da bi u nesebičnom radu stvorili nove duše i novog čoveka, čiji je ideal ljubav, mir i poštovanje.

168