JUS standardizacija

_ BROJ 2 SEPTEMBAR 1950

za običan građevinski čelik. Na osnovu tog iskustva, proverenoz ı muirmodopskim prilikama, 1ı Engleskoj u 1948 g., a SSSR još u 1946 g., povećana su dozvoljena naprezanja od 10% do 275)0M0o

Prema jednom uporednom računu mnavedenom u članku »Steel economy« u časopisu »The Structural Engineer«, decembar 1948, zbog primene novog standarda (propisa) smaniće se ma primer za oko 10% potrošnja metala kod izrade čeličnog skeleta jedne osmospratlne zgrade namenjene za lakše opterećenje. Ako se uz to primene nove muetode statičkog proračunavanja koje su sad došle do izražaja u Engleskoj, smanjiće se potrošnja čelika još za oko 7%., tako da se ukupna potrošnja čelika kod izrade industnijske zgrade sličnog tipa može smanjili za OKO I120/0/:

Iz prednjeg se primera da videti da savremena standardizacija može znalno olakšati zadatak crne mrtalhirgije, smanjujući potrošnji čelika kod podizanja građevinskih objekata. Me-

ufim, radi postizanja traženog elekta nije do-

voljno modernizirati propise (standarde) za računanje čeličnih konstrukcija na savremenoj osnovi. Potrebno je stvoriti odgovarajuće uslove za izvršenje radova a pre svega Treba da čelik odgovara propisanim specifikacijama u odgovarajućem staridardu. Radi omogućavanja stroge kontrole čelika potrebno je obavezno zahtevati od željezara da svoj proizvod elektivno kontrolišu u svojim laboratorijama i da kupcu podnose atest o mehaničkim osobinama čeličnog materijala iz dotične šarže. Ovaj uobičajen postupak ne isključuje mogućnost i potrebu naknadne kontrole isporučenog čelika ako kod obrade prilikom bušenja ili savijanja budu opažene nemile pojave.

Primena električnog lučnog zavarivanja kod izrade čeličnih gradevinskih konstrukcija je jedan važan činilac kod ostvarenja uštede u potrošnji čelika. Ušteda treba da izmosi oko 15%.

Pred rat je metalna industrija u Jugoslaviji uči-,

nila znatan korak u tom pogledu, naročito kod izrade drumskih zavarenih mostova. Predratni standard (propis) za izradi željeznih zavaremih konstrukcija i sad bi mogao da odigra svoju u!oSu, mo om nema primene jer projektanti i konmstrukteri idu po liniji najmanjeg otpora i skoro isključivo primenjuju zakovane a ne zavareme veze. :

Preduslov za procvat zavarivanja je stamdardizacija čelika Č 37 u pogledu hemijskog sastava ii izrada u zemlji standardnih osobina elektrode lipa »Triglav« (Bohler B. elite KVA). To je jedna elektroda kod koje se oplemenjujući saslojci nalaze smešteni u čšupljem ·jezgru Žice. Originalni sastav oplemenjujuće smese ima izvanredno dejstvo na žilavost vara izrađenop sa ovom elektrodom. Izvanredna olpornost na umor ove elektrode bila je opažema kod ispitivanja najboljih omotanih elekirodđa od strane prolesora Biretta u Nemačkoj. Krup je izrađivao 1uz.licencu Ovu elektrodu poznavajući njene drago-

41

cene osobine. Međutim, posle rata nije bilo moguće pokremuti njenu ponovmu proizvodnju zbog nemogućnosti da se nabavi mala količina jedinjenja titana koje je navodno potrebno za njenu proizvodnju. Tek posle ostvarenja proizvodnje ove elektrode trebalo bi za nju propisali stamdard, a dofle postaviti zahtev da se ostvari onakva elektroda kao što je bila »KVA«. Kod betonskog gvožđa može se uštediti u pojedinim slučajevima do 25% metala npotrebom Isteg-čelika. Međutim, posle oslobođenja taj se čelik više me proizvodi u zemlji iako se u Engleskoj na primer om mnogo primenjuje. Navodno, to je zbog toga šlo postoji Tor-čeik koji je još bolji od, Isteg-čelika. Međutim, trebalo bi skrenuti pažnji na iu činjenicu da se Tor-čelik valja prema naročitom prolilu, dok Isteg-čelik nije ništa drugo no dve isprepletene šipke od običnog betonskos gvožđa. Mehanička instalacija za pletenje je sasvim jednostavna, a može biti da postoji još sa= čuvana kod Željezare Jesenice, koja je proizvodila Isteg-čelik pred rat.

TABLICA | Uporednih koeficijenata izvijanja za pritisntite štapove prema raznim propisima.

. i nema-–

vw: jugo~ engls- n ma- | čki pro= | belgii-

MIViGCOSC sloven- | skipro- | čkiprv= pisi ski pro= GOST štapa ski prc= pisi pisi DIN pisi

pisi prsma DIN E4114 | mart | 0969-48 1933. g. BS 449 1050 1I-Xi- 1987

1939

(OJ || 077 || 712055) ||0V IMO | |} MMS — 0 |EIROJI 19. | 1,18 = HO 101 |G Pi 1,00 2 1,99 | 1,59 1.09 | 1,016 | 1,05 | 104 30 | 197 1 1,705) | 105 I-1004% || 1,190 1.06 40 | 1832 | 1.975 | 1,10 | 1,00 | 1,90 | 1,09 i 50 | 198 | 1.37 1,17 | 14% | 1,80 | 1,195 | 60 | 1,45 | 148 1.96 | 1,99 | 1,41 | 1,16 | 40 | 1,592 | 1,60 1.39 | 1455 | 1,54 | 1,93 S0/||} 7.60) | 21-76 1,59 | 1,67%4| 1,70) | 1.53 90 | 1,69 | 1195 1,88 | 1,94. | 1,99 | 1,45 100 | 19 | 218 2,36 | 2,956 | 2,18 | 1.66 110 | 2,04 | 2,45 2,86 | 2,61 | 92,50 | 1.99 190, | 9743 | :/76 8,40 | 3.01 | 2,94. | 2199 180 | 2,85 | 8,50 4,00 | 3,45 | 3,58 | 92.50 140 | 3,31 | 3550 4,683 | 8,98 | 4,55 | 92,78 150 | 3.80. | 3,90 5,39 | 4,44 | 5.96 | 3,15 160 | 4,89 | 4:36 6,05 | 5,00 | 559 | 3,45 170 | 4,88 | 4,84 6,88 | 5,59 | 7,85 | 3.85 180. | 5.47 | 5,35 7,66 | 6,99 = || 2150 190 | 6,10 | 591 8,53 | 6,90 "JO241%6

6,15 9,46 | 7,60 — | 5,96

~

Kao zaključak moglo bi se kazati da bi radi dobijanja momentanog efekta kod potrošnje čelika u građevinarstvu, trebalo:

I. izraditi program-minimum za izmenu i dopunu postojećih propisa za projektovanje čeličnih konstrukcija u zgradarstvu. Kao primer može da posluži pitanje dimenzionisanja pritisnutih štapova (Vidi tablicu mporednih koelicijenata za izvijanje u raznim propisima);

Il. izraditi standard za kvalitetnu elektrodu tipa »Triplav«;

III. izraditi standard za Isteg-čelik;

IV. izraditi standard za Tor-čelik.

Ing. Ivan Karpinski