JUS standardizacija

BROJ 3 SEPTEMBAR 1950

31

U okviru fako postavljenih osovinskih mreža 'razrađivaće se elementi i detalji konstrukcije, čije će dimenzije biti izražene u modulima. (SI. 2 i 3). Takvi elementi i detalji zvaće se modularni elementi i modularni detalji. Za velike građevinske delove ili za više građevinskih obje-

kata međusobno povezanih, modul će biti suviše”

silna jedinica mere, te će se za njihovo dimenzionisanje i koordinaciju njihovih mera koristiti neki produkt modula i jednog celog broja (10 modu!a, 15 modula i sl.). | Unifikacija dimenzija po modularnom sistemu određuje pravila uzajamnog povezivanja i noTmiranja dimenzija, koja su zajednička za sve vrste zgrada i građevinskih objekata. Ona omogućuje znatno smanjenje broja tipova proizvoda, ali istovremeno dozvoljava širu upotrebu svakog tipa pojedinačno. o _ ljsvajanje modularnog sistema za dimenzionisanje građevinskih materijala, elemenata ij oprema, kao i projektovanje celog objekta, postavlja izvesne probleme pred proizvođače građevinskog materijala, projektante i izvođače. Pre svega, svi proizvođači (industrije, Tadionice i dr.) moraju sporazumno usvojiti jedan zajednički sistem mera sa osnovnom jedinicom, modulom, da bi se time obezbedio krajnji cilj modularnog sistema, a to je potpuno uklapanje svih elemenata na jednom objektu bez ikakvog

sečenja i obrađivanja na gradilištu. Standardizacija materijala donosi sama po. sebi znatne koristi kod industrijske proizvodnje jer omogućava ekonomičnu organizaciju rada, s obzirom ma ograničen broj serija produkata i masovne proizvodnje. Pri tome primena modularnog dimenzionisanja pretstavlja problem naročito za već postojeće razvijene industrijske proizvodnje, jer lo prouzrokuje menjanje postojećih dimenzija, usvajanje novih i prema tome, izvesne izmeme kod procesa proizvodnje i fabričkih uređaja. Zbog toga u kapilalističkim zemljama uvodenje modularnog sistema ne ide brzo, jer su u pitanju

SI. 3 ucrtavanje modu:arnog zida u verlikalni raster

kapitali i interesi pojedinih fabrikanata (ili grupa fabrikanata) odmosno nemogućnost polpunog amortizovanja njihovih uloženih investicija, a zatim i stvaranje željenih profita. Ali, ukoliko je jedna zemlja tehnički i finansijski jača i razvijenija, utoliko ona lakše unapređuje svoju inmdustriju; primer je SAD gde je zasada modularni sistem najšire prihvaćen od strane proizvođača. U socijalističkoj privredi, gde se na prvo mesto postavlja opšti interes cele narodne zajednice, uvođenje novih mera, koje su od opšte koristi za

SI. 2 ucrtavanje zida u horizontali raster

jednu privrednu granu, daleko se lakše sprovodi. U našoj zemlji, gde je tek započet razvoj gradevinske induslirije — za masu elemenata i materijala još se nije prešlo od zanatske ma industrijsku proizvodnju, te je baš zalo naročito povoljna situacija za prihvatanje takve jedne nove mere, kao što je modularni sistem. Izmene 1 uredajima, investicije i sl. koje bi kod toga bilo potrebno obezbediti, zasada su, s obzirom ma takvo slanje, meznatne u poređenju wsa koristi koju treba da donesu, Baš zato što se naša gradevinska indusirija sada tek stvara i počinje da razvija, treba je odmah u počelku poslaviti ma