JUS standardizacija
86 STANDARDIZACIJA iS E OJ aa a S U ON Sat ANJA UA Way
JUS F. S3.011 Strana 3
Uzorak se stavi u korpu i zamoči u prvi sud za pranje koji sadrži rastvor od 0,1, nafrijum karbonata i 0,05 sintefičkog detergenta (tačka 3/E), zagrejanog na 500C i uz lako pokretanje Iopaticom pere 10 min. Vuna se zatim za kraće vreme stavi pod valjak za ceđenje da bi se istisla glavna količina tečnosti; zatim se sa korpom spusti u drugi sud za pranje, koji sadrži rastvor od 0,05%, detergenfa, bez Na»COxy, zagrejau na 45%C i uz pokretanje lopaticom pere 10 min, pa potom cedi i sa korpom stavlja u treći sud sa običnom vodom, zagrejanom na 450C,
Posle ceđenja stavlja se sa korpom u četvrti sud, da bi se isprao ostatak defergenta, i posla pokretanja od 5 min. izvadi u kesicu od najlona, propusti kroz centrifugu i, najzad, snši u sušionici na 105 do 110'C do konstantne težine, što pretstavlja niegovVu apsolutno suvu težinu.
Pre stavljanja u cenfrifugu, opranom vlaknu se doda vlakno koje se nakupilo u situ n odvodnoj cevi, a koe je prethodno dobro isprano u nekom manjem sudu. ;
Napomena: pri pranju australiske Vuue, koja sadrži mnogo masnoća, temperatura prvog i drugog kupatila {ireba da kude 60%.
6 Hemisko ispitivanje uzoraka
6.1 Određivanje masnoće (u alkoholu rasfvornih materija). Odmeri se oko IO g iz uzorka apsolutno suve vune i ekstrahuje u Soksletovom aparafu (20 ekstrakcija — prolaza) neutralnim 950/ alkoholom. (Na dno Soksletovog aparata treba staviti ovlaš tanak sloj pamuka, koji je pre toga ekstrahovan neufralnim alkoholom, a koji služi kao filtsr na otvoru sifona). Alkohol se zatim ispari i ostatak (talog) suši na 100 do 150'C do konstantne težine.
6.2 Određivanje biljnih sastojaka (za vunu pod tač. d). U suđ od vatrostalnog stakla stavi se 200 ml 100/, rasfvora nafrijum hidroksida, zagreje do ključanja i zatim sud stavi na suvu azbestnu ili drvenu ploču i odmah doda oko 20 g iz uzorka apsolutno suve vune. Rastvor sa vunom se dobro izmeša, a zatim ss mešanje ponavlja s vremena na vreme u roku od 3 min. Posle toga u sud se doda 20 m] hladne destilovane vode, promeša i ostavi da se slegne. Posle sleganja rastvor se profiltruje, u sud doda 50 ml destilovane hladne vode i cela sadržina suda prenese na filter. Talog na filtru dobro se ispere toplom destilovanom vodom i zatim sa filtrom pranese u izmereni porcelanski sud i suši na 1100'C do konstantne fežine.
7 U slučaju da jedna od zainferesovanih strana ne bude zadovoljna rezultatom laboratoriskog ispitivanja, ona ima pravo da traži još jedno laboratorisko ispitivanje. 8 Izračunavanje prinosa i trgovačke težine vune vrši se prema sledećim obrascima: B.1 Kod vune kupl,ene po randmanu pranja \ Gi A 118 · Ks, ja 100 | G·MĐm _ K· MR KICO 1i00 K.RPR Ka= 100 ? Gde je:
G = težina uzorka neprane vune, uzetog za određivanje prinosa, tač. 5.1 (srednja vrednost 4 probe); Gi= apsolutno suva težina istog uzorka posle prania, tač. 5.2 (srednja vrednost 4 probe);
P = ustanovljeni procenat masnoće u opranom uzorku, tač, 6.1 (srednja vr.•dnost 4 uzorka);
R = ustanovljeni prinos (randman) na bazi fakturisane fežine vune, u procenfima;
K = ukupno deklarisana težina isporučene skupine vune od strane prodavca;
Ki= ukupna deklarisana težina bala iz kojih su uzeti izvaci;
Ko= ukupna težina bala iz kojih su uzeti izvaci ustanovljeni praemeravanjem orilikom uzimanja izvadaka; Ks= ustanovljena frgovačka težina na bazi deklarisinog randmana isporučene skupine vune;
Ka= ustanovljena frgovačka težina na bazi ispitivania isporučene skupine vune i
mi = deklarisani randman od strane prodavca
Napomena: sve težine označene sa G su u gramovima, a sa / u kilogramima i to: Ki i Ao sa ambalažom, a / i Ka po odbifku
ambalaže.
8.2 Kod vune kupljene po randmanu karbonizacije (tač. Do): i |E Pi | ija .K R= 100 a = G · Kı
Gde je:
Pi= procenat biljnih primesa, usfanovljen prema tač. 6.2, a ostale oznake pretstavljaju vrednost kao pod fač. 8.1. 8.3 Kod vune kupljene po randmanu pranja i otstranjivanju biljnih primesa, obračunavanje se vrši kao i za Vunu pod tač. 8.1 stim, što
se dobivsnom procentu priposa vune doda ugovoreni procenat čičaka odn. biljaih primesa.
TABELA I Klasifikacija sirove vune u balama za uzimanje uzoraka
——<—=Klasa Sy Sb A. Vuna sa malo ili bez čičaka:
Oprana vuna, svih tipova 1,0 1,0 Tabačka vuna, svih vrsti 69) 1,5 Argentinska 2 2,5 Australiska 1,5 4,0 Brazilijanska 2,5 2,5 Cileanska 2,0 5,0 Južno-afrička 1,5 4,0. Urugvajska 1,0 15 Jugoslovenska 3
B. Vuna sa mnogo čičaka i drugih primesa:
Prana vuna, svih vrsta 2,0 1,0 Tabačka vuna, svih vrsta 2,5 15. Argentinska 3,5 2,5 Australijanska 2,5 4,0 Brazilijanska 8,5 215 Cileauska 3,0 5,0 Južno-alrička 2,5 4,0 7 Urugvajska 3,0 175. C. Vuna za tepihe Grupa 1 (prana vuna iz grupe 2) 2,0 le5 Grupa 2 B/A – Runo 2,0 2,0 Grupa 3 B A, drugi strig 2,0 8,0
ira isele aj aaa Le a.
b