JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

RO

Kosta Vinokić, direktor Tekstilme laboratorije u Beogradu, \

Milutin Jorgačević, pretstavnik Tekstilne laboratorije, Beograd,

Radisav Lukić, tehnički direktor Tekst. preduzeća »Oktobarska sloboda«, Beograd. :

Slavko Teokarević, stručnjak Tekst. preduzeća »Oktobarska sloboda«, Beograd, ;

T.aza Teokarević, stručnjak Tekst. preduzeća »Ivan Milutinović«, Beograd, i

Tjubomir Tasić, pretstavnik Privrednog saveta N. R. Srbije, Beograd.

Vodeći računa o našim potrebama i mogućnostima, komisija stručnjaka koju je obrazovala SKS, predložila je:

1) jugoslovenski standard za određivanje količine vunskog vlakna u jednoj skupini isporuke (lotu), treba da se osniva na Propisima međunarodnih odluka i sporazuma (Arbitration Agreement, Standard Confracts and Other International Decisions and Agreements); 2) kao osnovu za propisivanje metoda određivanja i kontrole propisanih uslova treba uzeti metode Američkogs društva za ispitivanje materijala (American Sociaty for Testing Materials — A. S. T. M.): D 1000—9 — Uzimanje uzoraka vune iz bala pomoću bušilice radi određivanja procenta sadržaja industriski oprane vune, i D 548—50. — Metoda određivanja vunskog vlakna u sirovoj vuni). i :

Komisija je stala na stanovište, da bi ovako for-

mulisan standard uspešno poslužio za regulisanje od-

nosa u irgovini vunom, kako za unutarnje, tako i za spoljnje potrebe. i

Komisija je isto tako smatrala da bi (i pored toga što su propisane metode jednostavne, lako izvodljive i ne iziskuju naročite uređaje sem aparata bušilice, te su pristupačne svakoj laboratoriji) bilo potrebno, da u našoj zemlji bar jedna institucija bude snabdevena svima potrebnim uređajima za ovo određivanje, tako da bi njeni nalazi bili meritorni kako za domaće tržište, tako i za izVOZ i UVOZ.

Kao pretstavnici NRS, članovi ove komisije obavezali su se da preduzmu sve potrebne korake da se u toku diskusije ovog predloga i tokom donošenja standarda Tekstilna laboratorija u Beogradu snabde poftrebnim uređajima i izdejstvuje njena nadležnost za vršenje ovih analiza. -

Kao obrazloženje, zašto su u jugoslovenskom standardu za određivanje količine vunskog vlakna propisane metode ASTM, iznećemo ukratko, zašto su SAD pristupile izradi ovih metoda i od kakvog su značaja te metode.

Uvođenjem Tarifnog akta 1930, kojim se carina određuje na bazi količine vunskog vlakna u skupini jedne isporuke, SAD su se našle pred zadatkom pronalaženja i uvođenja jedne precizne metode, donete na osnovu naučnih podataka za određivanje količine vunskog vlakna, zato, što se dešavalo da se u proceni količine vunskog vlakna u skupini jedne isporuke kod vune istih opštih karakteristika i istih opštih uslova, pojedine carinarnice razlikuju.

Jedan od glavnih problema pri rešavanju OVOES pitanja bio je problem pronalaženja načina, kako da se iz jednog velikog broja bala, koji sačinjava jednu celinu u jednoj isporuci, uzme uzorak koji će pretstavljati stvarni kvalitet te celine. U tom cilju Osno- . van je u Bostonu Bureau of Customs. Ova laboratorija radila je na ovom problemu od 1937 do 1941. Tokom ovog istraživanja izrađeno je više od 100.000 analiza, pa se došlo do metoda kojima se dobijaju rezultati dotad nepoznate tačnosti. Izrađene su metode uUzimanja uzoraka iz bala pomoću bušilice (Gore testing of Wool) i Jlaboratoriskog određivanja količine vunskog vlakna u sirovoj vuni. Američko odeljenje za poljoprivredu usvojilo je ove metode kao zvanične za taksiranje uvezene vune. Ovim se prešlo na ocenjivanje randmana putem naučnih ispitivanja, mesto dotada uobičajenih ocenjivanja putem slobodne ocene stručnjaka. Ove metode su naišle na veliki prijem kod svih industrija vune i postale su obavezne za sve one koji uvoze vunu u SAD.

Iz statističkih podataka vidi se da je od nekoliko stotina određivanja randmana tokom jedne godine samo u 30 slučajeva traženo da se vrši ponovna laboratoriska analiza. Pri tome se pokazalo, da je razlika između prvog i drugog laboratoriskog ispitivanja bila prosečno 0,0%. Samo 12 uvoznika je tražilo primenu fabričke metode. U ovim slučajevima razlika između laboratoriskog ispitivanja i fabričke metode bila je prosečno 1,01%.

Smatramo stoga, da iznete činjenice dovoljno pravdaju prisvajanje metoda koje je usvojila prethodno navedena stručna komisija.