JUS standardizacija
156
Pa
STANDARDIZACIJA
rodne metode terminološkega dela bi nam prinesla dvojno korist, po eni strani nam bo dostopno dragoceno gradivo, ki je na tem področju pri drugih narodih napredovalo že mnogo dalje, tako: da bi iz njega lahko črpali mnogo pravil ali vsaj napotkov za najboljši sistem dela pri nas, hkrati pa bomo lahko že v sedanji fazi dela oprli našo terminologijo na mednarodne standarde in si tako prihranili mnogo truda za poznejše prilaganje ali celo spreminjanje posameznih gesel. Saj je prav naloga tega: komiteja, »da posreduje vsem tehniškim strokovnjakom, jezikovno znanstveno, tehniško in leksikografsko. orožje, ki bo streglo njihovim praktičnim potrebam in jamčilo za enotno oblikovanje.« >
Naše hotenje v tej smeri pa ima še svojo značilnost, mimo katere ne moremo v nobenem primeru, kadar koli načenjamo vprašanje nacionalne tehniške terminologije: obstoj treh jugoslovanskih jezikov, Ki so kot samosvoji priznani po naši ustavi in v vseh muednarodnih organizacijah, kolikor gre pri njih za opredeljevanje narodnostnih. oziroma jezikovnih specifičnosti. Najnovejši (zelo podoben) primer takega priznanja izvira iz delovanja Mednarodnega inštituta za varilno tehniko, na! čigar nedavni letni skupščini je bil v sedanji enajstjezični varilski slovar sprejet kot dvanajsti jezik tudi slovenski (poleg: že obseženega srbohrvatskega). S
Spričo okoliščine, da so lahko članice medmnarodne organizacije za standardizacijo, ki se ji želimo pri-
ključiti, da bi preko nje pridobili čemveč novega in koristnega ter pridobljeno razširiti med naše delovne ljudi, samo državne institucije za standardizacijo, se sama po sebi postavlja zahteva; da je treba to vprašanje slej ko prej približati rešitvi. Pismena izmenja„va misli med Savezno komisijo za standardizacijo in Tehniško sekcijo TK pri SAZU je v zadnji fazi privedla tako daleč, da je slednja sprejela predlog: komisije za standardizacijo po kateremi naj se v njenem okviru ustanovi strokovna podkomisija za terminolcgijo, kjer bi bili včlanjeni strokovnjaki ustreznih ustanov in organizacij in ki bi obdelala dokumentacijo ISO/TC 37. Slovenska fterminološka inštitucija je Z organizacijo in deli tako daleč, da je obenemi že pripravljena sodelovati v tej podkomisiji in tudi tam: zagovarjati stališče, da so pogoji za. prestop iz opazovalmega članstva »O« v' pravo članstvo »P« v dogledni Dodočnosti dosegljivi.
(Morda bodo že te vrste dale skromno pobudo za intenzivnejše delo tudi v ostalih naših republikah, se pravi na srbohrvatskem in makedonskem jezikovnem področju).
Za zdaj pa bi lahko šteli že za uspeh, da smo našli izhod, po kateri pristojni poti ustvariti stike z omenjenim. komitejem in prejemali vso potrebno dokumuentacijo od njega, kar bi poenostavilo poslovanje in s tem povečalo ekspeditivnost pri delu.
Prof. ing. Strina Albert
PREDLOZI STANDARDA ZA PŠENIČNE MLINSKE PROIZVODE
I RAŽENO
Još 1949 godine pokrenuto je pitanje donošenja standarda za mlinske proizvode, te je u biltenu »Standardizacija« br. 3—4 za 1950 g. objavljeno nekoliko predloga na diskusiju. Pošto Savezna komisija za standardizaciju (SKS) u to vreme nije bila u punom sastavu, niti je imala svoga stručnog referenta — sekretara za poljoprivredu i prehranbenu industriju, donošenje standarda iz ove oblasti moralo je biti odloženo sve dosad. +
Međutim, predlozi standarda »pšenični mlinski proizvodi« i »raženo brašno« nisu bili u pomenutom biltenu posebno objavljeni. Jedan predlog standarda odnosio se samo na pojam, »brašno«. Prema tome, oba ova predloga posebno su proučena i stručno razrađena u SKS od strane naših najboljih stručnjaka iz oblasti mlinske industrije, u maju mesecu o.g. Ovi su stručnjaci istodobno i člamovi novoformirane potkomisije za mlinske proizvode pri SKS.
1) Predlog standarda »Pšenični mlinski proizvodi« obuhvata tipove mlinskih proizvoda od pšenice i io: pšenično brašno, krupicu, prekrupu j mekinje. Predviđeno je pranje pšenice pre mueljave, ali tek posle 3 godine po objavljivanju ovoga standarda. Iako je ovo jedna odista potrebna mera koja treba da bude predviđena: standardom, ona iz tehničkih razloga nije zasad mogla da bude uvrštena. U novijem predlogu izmenjena je umnogome i ranija klasifikacija koja je predviđala nekih 17 tipova brašna, među kojima i oznake »2« (tip 470), »B5« (tip G50) i »6« (tip 810). Po najnovijem predlogu a iz praktičnih razloga, ove su oznake ukinute i broj tipova sveden je na 12, prema stvarnim potrebama proizvođača i potrošača. Osim toga, poznata je stvar da je prodavan hleb od brašna »dvojka«, »petica« i sl., iako taj hleb nije odgovarao kvalitetu pomenutih oznaka. Stručnjaci koji su radili na ovom poslednjem predlogu misle da će kvalitet na ovaj način biti preciznije određen i lakše kontrolisan. BRAŠNO ·
Kao osnova za klasifikaciju pšeničnog brašna predviđena je količina pepela u brašnu, koja se izražava u procentu suve materije. Međutim, postoji mišljenje da bi se ovakva klasifikacija mogla u izvesnoj meri i da upotpuni.
Dalje su u tekstu predloga izneti tehnički propisi pšeničnog brašna, opšti uslovi za mekinje, proverava– nje kvaliteta putem uzimanja uzoraka, određivanje ukupnog i čistog pepela i procenat vode. Na kraju dati su propisi za pakovanje, isporuku, oznaku, smeštaj, čuvanje i stavljanje u promet.
2) Predlog standarda »Raženo brašno« odnosi se na brašno od raži sa niskom i poluvisokom meljavom.
| Kao osnova za razvrstavanje kvaliteta raženog brašna
i ovde je poslužio sadržaj pepela u suvoj materiji. IZ praktičnih razloga uzeta su samo dva tipa raženog brašna. Dalje su obrađena svojstva raženog brašna, oprema, označavanje, uskladištavanje i stavljanje u promet.
Stavljanjem na javnu diskusiju ovih predloga ST darda, proizvođačima, potrošačima, ustanovama, preduzećima kao i drugim zainteresovanim institucijama daje se mogućnost da ih: temeljito prouče i dadu svoje primedbe i konkretne predloge koji bi poslužili za definitivno redigovanje ovih standarda. Nema sumnje da ovi predlozi, ovakvi kakvi su, imaju i svoje neCO:
_statke koje u ovoj diskusiji treba otkloniti i dopuni novim predlozima.
Vreme za diskusiju ovih predloga standarda predviđa se 30 dana od objavljivanja u ovom broju biltema »Standarđizacija«. U tom roku potrebno je da se blagovremeno dostave SKS sve primedbe, dopune ı! izmene. : |
U slučaju da pojedine ustanove, preduzeća i ostali ne dostave za ovo vreme nikakav odgovor, SKS smatraće da su se zainteresovani u potpunosti solidarisali sa objavljenim predlozima standarda.
(Ing. Vlad. Martinović)