JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA : JR
PREDLOZI STANDARDA NA JAVNOJ DISKUSIJI
Na predlog br. 1027 primedbe treba dostaviti do 15 oktobra ft. g; na predloge br. 1028 i 10290 u roku od 30 đana po objavljivanju ovog biltena; na ostale ovde objavljene predloge do 15 novembra tf. g.
Predlog br. 1027 OBELEŽAVANJE RBOUAVA OTPORNIKA JUS N.N0.051 1 Obeležavanje nepromenljivih otpornika bojama za primenu u elektronskim i sličnim uređajima vrši
se prema tabeli datoj pod 2. Njihove vrednosti i tolerancije obeležavaju se pomoću 4 obojene trake. Tabela za obeležavanje bojama:
O
Prva traka Druga traka Treća fraka Cetvrta traka Boia : Prva cifra Druga cifra Množifelj Tolerancija
Srebrno — — 10 ~ 10% Zlatno od — 10—1 Sl 000 Crno — 0 1 Mrko ] 1 10 she" 1O/G Crveno 2 O. 10* al 200 Narandžasto 8 8 10% Zu!o 4 4 104 Zeleno 5 5 165 Plavo 6 6 106 Liubičasto 7 77. 107
— Sivo 8 8 108 Belo 9 9 109 Neobojeno — — = — 200
|
O
Primer obeležavanja: otpornik od 27000 ·) sa tolerancijom + 5%.
| ranHEa | — crveno (prva cifra) _ __| | ! — ljubičasto (druga cifra) } |
— narandžastvo (množitelj)
-— zlatno (tolerancija)
Napomene: \ 1. Prva traka je ona koja je najbliža jednom kraju otpornika, a sve trake treba da budu tako smeštene i rastavljene da ne može doći do zabune prilikom čitanja oznaka. 2. Svako dalje obeležavanje nepromenljivih olpornika mora se tako izvesti da ne smeta oznaka vred-
nosti i tolerancija. Gornji predlog pripremio je tehnički odbor br. 12 Jugoslovenskog elektrotehničkog komiteta na osnoVi preporuke Međunarodne elektrotehničke komisije, publikacija br. 62, prvo izdanje, 1952 godine. Rok za stavljanje primedaba na ovaj predlog je 15 oktobar 1954 god.
aaa aaa a aa aaa ==Z==Z=Z=—=<———————
& ĐK 664.7i:664.641.1 Predlog br. 1028 MLINSKI PROIZVODI OD PŠENICE JUS F.G1.001
Ke == i Opseg :
Ovaj standard odnosi se na mlinske proizvode od pšenice i obuhvata pšenično brašno, krupicu, pre-
krupu i mekinje. .
Definicija
Mlinski proizvodi od pšenice jesu proizvodi dobijeni od očišćene pšenice, mlevene po uobičajenom
tehnološkom postupku.
Sirovina:
Pšenica koja se prerađuje u mlinske proizvode mora da bude zrela, zdrava, bez znakova plesni i bez
stranog ukusa i mirisa.
3.2 Pšenica pripremljena za meljavu mora da bude oprana*), očišćena od ovsa, kukuruza i ostalih primesa, a sme da sadrži najviše: — 5,0% primese raži, — 1,0% primese ječma, — 0,5% primese korova, a od toga najviše 1/52 (0,50%) neškodljivog korova i korova koji utiče na
boju.
4 Klasifikacija brašna po tipovima
4.1 Kao osnova za klasifikaciju pšeničnog brašna mlinskog kvaliteta služi količina pepela u brašnu, izražena u procentima suve materije. Prema tome, pšenično brašno deli se na sledeće tipove:
4.11 Pšenično brašno »tip 400« sme da sadrži majVviše 0,48% pepela. Ovaj tip pšeničnog brašna deli se dalje, prema veličini čestica brašna, na:
4.111 Pšenično brašno sa oznakom »tip 400-glatko«; veličina čestica ovoga brašna kreće se do 155 mikrona i prolazi bez ostatka kroz sito od mlinske svile br. 10-XXŽX (švajcarska numeracija);
4.112 Oštro pšenično brašno sa oznakom »tip 400-oštro«; veličina čestice ovoga brašna kreće se od 155 do 220 mikrona i prolazi bez ostatka kroz sito od mlinske svile br. T-XXX, a kroz sito od mlinske svile 10-%XXXX prolazi najviše 10%.
4.113 Krupičasto pšenično brašno sa oznakom »tip 400-krupičasto&«; veličina čestica ovoga brašna kreće se od 195 do 310 mikrona i prolazi bez ostatka kroz sito od mlinske svile br, 4-XXX, a na situ od mlinske svile broj 6-X%X%X prolazi najviše 10%. * Važi obavezno posle 3 godine od dana izlaženja standarda,
|]
O O =