JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

bi građevinari koristili standardizovane elemente; onl koji su odgovorni za vojne nabavke koje se pokazuju beskorisne kad se isporučuju savezničkim zemljama koje raspolažu drukčije standardizovanim mašinama i naoružanjem — {o je mali broji slučajeva zbrke, besmislene prakse, neprocenjivih šteta, a takođe i izliva ljutine, prouzrokovanih zbog toga što nema standarda ili što se oni ne poštuju.

Specijalizacija.

Ostaje da se ukratko razmotri i pitanje specijalizacije. Ona se sastoji u koncentrisanju celokupne aktivnosti na jedmu jedinu radnu operaciju. Ta težnja potiče još iz najstarijih vremena.

Podela rada na osnovu različitih sposobnosti pojedinaca primenjuje se već vekovima. Tako su u XVII i XVIII veku irgovci i proizvođači najradije ulagali novac u brodogradnju. Građenju brodova je posvećeno više inteligencije i orgamizatorskog iskustva neso i jednoj drugoj tehničkoj oblasti, a naročito u Holandiji, sde je svaka jedrilica: bila namenjena nekom posebnom irgovačkom cilju i čiji su delovi bili standardi zovani. U izvesnom broju gradova svako je preuzeo dužnost da ispcručuje posebne grupe zamemljivih. delova kao trupove, jarbole, kormila i t.d. Ovi delovi, zatim. bili su prevoženi u brodogradilišta, gde isu odi njih bez veće naknadne obrade sklapani brodovi.

Međutim, engleski ekomomista Alfred Marshall, iz čije su knjige »Industrija i trgovina« (London 1919) uzeta gornja obaveštenja, ne spominje jednog španskog putnika koji je posetio Mletke 1436 godine.

Najmanje dva veka pre Holanđana, Mlečani su gradili u svom arsenalu (koji Amerikanci smatraju kao najveće brodogradilište toga doba) trgovačke jedrilice koje su mogle brzo da se pretvore u raftne galije. Taj putnik opisuje, takođe, kako su se stvari događale: lađe su prolazile polako jedma za drugom uskim. kanalom, duž koga su radnici s obe strane Bodavali hranu, jedra, užad, vesla i t.d. Kad su lađe mnapuštale kanal, bile su potpuno opremijene i spremne da zaplove na široko more. Izgleda, pisala. je jedna američka revija, da je upravo tu bio: prvi pravi proizvodni: lanac u savremenom smislu.

Opšte je poznato da se u Evropi industriska specijalizacija pojavila nešto pre Prvog svetskog rafa, ali upravo zahtevi tog rata dali su joj besprimeran potstrek. i U Sjedinjenim Američkim Državama specijalizaCija, proširena na veliki broj proizvodnih sektora, osigurava veći razvoj nego u bilo kojoj drugoj zemlji.

Treba naglasiti činjenicu koja je van diskusije: postizanje bitnog smanjenja troškova: proizvodmje po jedinici stvara neophodnom specijalizovanu masovnu proizvodnju koja, sa svoje strane, zahteva tfipizaciju, a naročito dobro sprovedenu standardizaciju. Prema tome, standardizacija se može Smatrafi ključnim karaenom svoda u zgradi inmdustriske privrede jedme zemlje. | ___Da je raspoloživi prostor dozvoljavao, ovde bi bili izloženi ukratko od samog početka glavni uzroci velike raznolikosti tipova i zamerke koje se često iznose protiv standardizacije i specijalizacije. Tom prilikom. bili

bi razmotreni standardi i sa svoje, naizgled, negativne .

strane i otklonila bi se svaka nesigurnost u pogledu njihove privredne i društvene celishodnosti. Jasno je, da uvođenje ovakvih propisa zahteva u početku izvesne finansiske žrtve i da se tome mogu suprotstaviti ozbiljne prepreke koje potiču iz Rkonžervajtivmih DOogleda i tradicionalnih mavika. Takve žrtve se, međutim, docnije obilato madoknađuju stvarnim preimućstvima koje donosi praktična primena standardizacije i specijalizacije, pri čemu važnu ulogu igra i sposobnost i dalekovidnost rukovodilaca.

Većinom oni proizvođači, koji nisu bliže upozmati sa standardizacijom, veoma su skeptični i opiru se svalkoj movoj, ideji, jer me uviđaju da će od nje imati neposredne -koristi. Proizvođači se naročito plaše da se standarđizacija, umesto da bude koristan instrumenat koji. bi im služio, ne pokaže kao riesnosan. gospodar nametnut od više vlasti, što. svakako nije tačno. Neki proizvođači se plaše da standardizacija pruža preimućstva monopolima. Ustvari, nikad se ne standardizuiju patentirani proizvodi koje fabrikuje samo jedno ili više imdustriskih preduzeća. To. bi bilo apsolutno suprotno samim principima stamdardizacije, koja ima u vidu opšti interes. Prema tomi, standardizacija! nikako nije za momnopole. Ni tvrđenje da je standardizacija neekonomična me može opstati. jer se oma razvilja i primenjuje baš zbog svojih ekonomskih preimućstava. Kad ne bi tako bilo, ona ne bi imala razloga da postoji t.j. prestala bi biti standardizacija.

Drugu krajnost pretstavljaju oni koji naivmo misle da je standardizacija sveopšti lek za sve boljke našeS namučenog čovečanstva. Jasno je da ni to nije tačno, jako oma pretstavlja suvereno ftehmičko sredstvo za smanjenje troškova proizvodnje, usled čega je važna za ljudsko društvo.

Standardizacija nije statička, f.j., ona sledi korak po korak tehnološki napredak obnavljajući se tako s vrememom. Ali se sa uvođenjem standardizacije ne sme toliko čekati da zavlada takva anarhija, zbog koje bi svako nakmadmo sređivanje izgledalo nemogućno.

S druge strane, standardizacija nije univerzalna, tj. ona ne može da se primenjuje u svakoj ljudskoj aktivnosti, odnosno u slučajevima gde bi bila. protivna zdravom razumu. Ima sektora, kao napr. umetnički, u kojima bi ona bila kobna. Ona svakako ne ograničava pronalazački i umetnički duh konstruktora i proizvođača; oma ne umdištava slobodnu inicijativu; ona samo obuzdava samovolju, razuzdanost i ćudljivost. Ali ako je konstruktorima i proizvođačima: ostavljena sloboda da pronalaze nove mašine ili nove proizvode, oni moraju da se trude da koriste standardizovane konstruktivne elemente. Bilo. bi, maprimer, smešno tvrditi da arhitektima može smetati što su opeke standardizovane. Na kraju citiraćemo reči eminentnog: inženjera LHOSTE, koji je bio dugogodišnja direktor APNOR-a:

· »Standardizacija nije cilj, mego sredstvo. Iz tog ra-

zloga ne bih mogao da razumem, kako se može govoriti o pristalicama: i protivnicima standardizacije. Rado pribegavam. čekiću dar zakucamj ekser \ı zid; osuđujem ako taj čekić treba da služi da ubije neku Jjadnu staricu. Tako i sa standardizacijom: ona je dobra kad njeni rezultati čine dobro, a rđava kad su oni štetni.«

MEĐUNARODNI NAUČNI SISTEM KLASIFIKACIJE KAMENIH UGLJEVA PO RANGU

Radna grupa za klasifikaciju Komiteta za ugalj Ekonomske komisije za Evropu, u kojoj učestvuju države Evrope — zemlje članice Ujedinjenih nacija i Sjedinjene Američke Države, izradila je u saglasnosti sa svojim članovima predlog međunarodnog naučnog sistema klasifikacije kamenog uglja po rangu.

Ovaj predlog Radna grupa je uputila svima zainleresovanim vladama zemalja članica, pa i nama, sa preporukom da se predloženi sistem prouči i prema mogućnostima u praksi isproba, obavezavši pri tome zemlje članice da eventualne primedbe na sistem (podnesu do kraja 1955 godine. Posle isteka ovoga roka Radna grupa bi izradila definitivni sistem, ili bi ga zavisno od stavljenih primedbi dalje obrađivala.