JUS standardizacija
. :
STANDARDIZACIJA
___O uuu __ __———
auu ur n ao _—e—
6.4
6.5
6.6
6.7
2.1 2.2
3.2
Predlog br. 3069 ~
Prelazna naleganja. U ovakvim navojnim spojevima zazor između vijka i navrtke mora ležati u uskim granicama ili mora postojati izvestan ograničen preklop koji omogućava uvrtanje vijka u navrtku bez upotrebe naročite sile. Ovakva se naleganja postižu sparivanjem V1J aka i navrtki, čija se toleranciska polja prekrivaju. Ona ne osiguravaju vijčani spoj protiv odvrtanja u radu, i zbog toga se u tu svrhu moraju osigurati specijalnim konstrukcijama. Naleganja ove vrste odgovaraju naleganjima H/j do H/m kod glatkih osovina i rupa.
Čvrsta naleganja. Vijak se mora u navrtku uvrnuti sa tolikim preklopom, da spoj ne popušta ni pri navrtanju ili odvrtanju navrtke na drugom kraju vijka (na svornim „vijcima), niti usled trešenja i promenljivih naprezanja prilikom rada. Naprezanje navoja na vijku i u navrtki prilikom uvrtanja ne sme prekoračiti dozvoljenu granicu. Najveći dozvoljeni preklop ograničen je kod navoja sa malim prečnikom najvećim dozvoljenim naprezanjem u jezgru vijka koje nastaje usled momenta Zavrtanja i istovremene aksijalne sile, a kod većih prečnika zaribavanjem na površini navoja. Ovakva naleganja primenjuju se na svornim vijcima, a dolaze u obzir u mašinogradnji za učvršćenje raznih delova na parnim mašinama i motorima sa unutarnjim sagorevanjem, kotlovima, pumpama, kompresorima itd.
Zaptivna naleganja. Ovakva naleganja, osim uslova iz tač. 6.5, treba da obezbede zaptivanje pro-
tiv prodiranja tečnosti ili plinova. Ovakva naleganja nisu obuhvaćena ovim standardom, pošto se zaptivanje ne može postići na zadovoljavajući način samo pomoću tolerancija navoja.
Uslovi za normalno naleganje, čvrsto naleganje i naleganje sa osiguranim zazorom mogu se u zadovoljavajućim granicama ostvariti normalnim sredstvima u, produkciji ako se navoj izradi u granicama određenih tolerancija. Prelazna naleganja, usled zavisnosti karaktera spoja od položaja stvarnih otstupanja u granicama dozvoljenih otstupanja, ne mogu se potpuno osigurati tolerancijama, tako da se pri upotrebi tolerancija za prelazna naleganja može dogoditi, da navojni spoj ima ili zazor ili preklop, zbog koga se mora upotrebiti sila pri uvrtanju vijka u navrtku.
Veza sa drugim standardima:
JUS M.B0.001 — Navoji. Definicije i oznake pojmova
JUS M.A1.110 — Tolerancije dužinskih mera. Objašnjenja i definicije pojmova ISA-sistema tolerancija JUS M.A1.111 — Tolerancije dužinskih mera. Osnove ISA-sistema tolerancija
Tolerancije navoja
Osnovi sistema tolerancija metričkog navoja JUS M.B0.221
Predmet standarda
Ovaj standard sadrži osnove na kojima je pobtavljen sistem tolerancija metričkog navoja i objašnjava postupak određivanja veličine tolerancija i osnovnih otstupanja usvojenih toleranciskih Pot Brojčanč vrednosti tolerancija i otstupa nja, utvrđenih na taj način, sadržane su u posebnim standardima.
Kvaliteti tolerancija navoja
Sistem tolerancija metričkog navoja obuhvata 15 kvaliteta tolerancija, označenih brojevima 07, 08, 09, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8,9, 10, 11 i 12. |
Kvaliteti 5 do 12 namenjeni su u glavnom izradi navoja na vijcima, navrtkama i drugim mašinskim elementima, kvaliteti 3 do 5 namenjeni su izradi grubljih alata, kvaliteti 1 i 2 izradi brušenih alata, a kvaliteti 07 do 09 izradi merila i naročito preciznog alata.
Toleranciska polja
Analogno tolerancijama dužinskih mera, i tolerancije metričkog navoja upotrebljavaju se u raznim toteranciskim poljima, u zavisnosti od namene navoja. Sistem tolerancija metričkog navoja obuhvata sledeća toleranciska polja: — Za spoljni navoj (u daljem tekstu »navoj vijaka« ili samo »vijci«):
ayJbxC,d/ye) hy}jy On, mp; — Za unutarnji navoj (u daljem tekstu »navoj navrtke« ili samo »navrtke«:
A, B, C, D, E, iH.
Toleranciska polja a, bi c koriste se pri izradi navoja koji treba da budu pocinkovani toplim postupkom i radi toga moraju obezbeđivati u nepocinkovanom stanju veliki zazor. Toleranciska polja
d i e koriste se pri izradi navoja koji treba da dobiju gal i i j abedivan odo o U O. j j ju galvansku prevlaku i radi toga moraju obe-
Toleranciska polja h koriste se u svim slučajevima u koji ij i ini ij ] Jima nije potrebno ni da novojni spoj ima određen zazor, ni da čvrsto naleže, dakle u velikoj većini navojnih j š j normalnog naleganja prema JUS M. B0.220, 03 6.2.) ODO O OP U O OVO E OIK Toleranciska polja j koriste se u slučajevima gde j i j Š 'Ci 3: je potrebno da se ostvari spoj po mogućstvu bez zazora ili sa što manjim zazorom (prelazno naleganje, prema JUS M. B0.22, taš. 64). o i
DK 621.882.082.1 :621.753.1