JUS standardizacija
PROIZVODI MLINSKE INDUSTRIJE KOJI SLUŽE KAO STOČNA HRANA
Donošenje standarda za sirovine koje služe kao stočna hrana ima izvanrednog značaja za industrijsku proizvodnju stočne hrane. ı 5 :
Ekonomičnost pravilno »izbalansiranog obroka« dokazana Je do sada u bezbroj ogleda pri ishrani stoke. Savremena fiziologija ishrane stoke tačno. zna, đa je za pravilan razvoj i brzi napredak živog organizma potrebno u ishrani obezbediti određeni procenat: ugljenih hidrata, belančevina (životinjskog 1 biljnog porekla), masti, mineralnih materija, vitamina i, najnovije, raznih stimulativnih preparata. Međusobni odnos ovih pet velikih grupa u savremenoj recepturi, pri proizvodnji mešane koncentrovane stočne hrane, obuhvatio je kako kvalitativno, tako i kvantitativno na stotine raznovrsnih sirovina. Sirovine predstavljaju, uglavnom, pored žitarica, nuzproizvode i otpatke: mlinske inđustrije, industrije ulja, industrije šećera, industrije skroba, alkohola i piva, sirovine životinjskog porekla (riblje brašno, brašno od mesa, brašno od krvi, mleko u prahu), brašno od lucerke —nadalje, mineralna hraniva i, na kraju, produkte farmaceutske industrije kao što su vitamini, antibiotici i hormonski preparati. A pored ovih, postoje Još 1 drugi. u
Da bi se obezbedio normalan promet ovih sirovina od prvorazrednog je značaja donošenje jednoobraznih standarda za njih. OD OI
Iz iskustva znamo da su pojedine sirovine, prodavane pod istim nazivom, posle hemijskih, fizičkih, mikrobioloških i fizioloških analiza davale različite rezultate. Uzmimo, na primer, mekinje; nije svejedno da li će se posle hemijske analize u njima naći 7% celuloze ili 20%. Celuloza je za nepreživare praktično nesvarljiva i ometa varenje drugih lako svarljivih komponenata. Prema tome, biološka vrednost, hranljivost i koeficijenat svarljivosti kod mekinja će biti veći ukoliko one sadrže manje celuloze. Pri industrijskoj proizvodnji mešane stočne hrane ovi elementi imaju neobičnu važnost. U recepturi za finalne smeše biće ograničeno procentualno učešće, na primer, celuloze, te ukoliko pojedini artikli ne budu postigli dozvoljene tolerancije, neće doći u obzir kao sirovina. .
Često se dešavalo i to da se kvalitetno bolji proizvodi prodaju po tižišnim cenama na štetu proizvođača. Dakle, donošenjem standarda za pojedine nuzproizvode mlinske industrije koji će služiti kao stočna hrana postiže se sledeće: zaštićuje se kako proizvođač, tako i potrošač. Olakšava se manipulacija sa sirovmama pri tehnološkom procesu industrijske proizvodnje mešane koncentrovane stočne hrane. Zadovoljiće se sa jedne strane ono što traži savremena fiziologija ishranc stoke a, sa druge, cekonomika proizvodnje. Jednom rečju, doprinosi se racionalnom poslovanju koje se bez ovih insttumenata ne može lako zamisliti.
Inž. M. Glogovčan