JUS standardizacija

16

”

STANDARDIZACIJA

Preduzeće »Energoinvest«, Sarajevo,

Preduzeće »Rikard Benčić«, Rijeka,

Preduzeće »Termoelektro«, Beograd,

Savet industrije nafte i plina, Beograd,

Savez zanatskih komora Jugoslavije, Beograd, Stručna sekcija vodovoda i kanalizacije, Tvornica parnih kotlova, Zagreb

Vojna pošta 1089—18, Beograd,

Zavod za hladilno tehniko, Škofja Loka.

Ta komisija održala je svoje prvo zasedanje 13. do 15. decembra 1961. u Rijeci.

Na tom zasedanju ponovo je rasmotreno celo pitanje standardizacije prirubnica i to s obzirom ra činjenicu da je Brodogradilište Split obavestilo JZS da ne usvaja stav svoga predstavnika kao i predstavnika ostalih brodogradilišta na zasedanju napred pomenute Radne grupe od 13. do 17. jula 1961. Stručna komisija usvojila je zahtev brodogradilišta Split, 3. Maj i Uljanik da se standardizuju i prirubnice za nazivne pritiske 2, 5 i 6 at što prvobitno nije bilo predviđeno, a isto tako da se za izvesne vrste prirubnica predvidi i nazivni prečnik 225 koji se koristi u italijanskim standardima (UNI), dok u standardima više drugih zemalja više ne postoji (npr. DIN). Pored toga, razmotrila Je predloge standarda koje je podnelo preduzeće »Termoelektro« i uz izvesne izmene i dopune usvojila ih kao osnovu predloga koji će biti stavljeni na javnu diskusiju, a radi raščišćavanja izvesnih spornih pitanja obrazovala je iz svoje sredine radnu grupu od 5 članova.

Radna grupa, u sastavu inž. A. Božinović iz Brodogradilišta 3. Maj, teh. J. Himbele iz Tvornice parnih kotlova, inž. T. Lamza iz Instituta za brodogradnju, tehn. Ž. Martinović iz preduzeća »Termoelektro« i inž. M. Žižić iz preduzeća »Naftaplin«, zasedala je 8. do 10.1 1962 u Zagrebu i usvojila izvesne zaključke, u prvom redu po pitanju vrednosti za spoljni prečnik i debljinu zida prirubnica s grlom za zavarivanje, no neki članovi radne grupe zadržali su izvesne rezerve u odnosu na te zaključke.

S obzirom na potrebu da se standardi za prirubnice što pre donesu, u Jugoslovenskom zavodu za standardizaciju izrađena je nova redakcija predloga standarda. koji se ovim stavljaju na javnu diskusiju. Ti predlozi bazirani su u prvom redu na zaključcima Komisije, usvojenim na zasedanju u Rijeci, a uzeti su u obzir i predlozi Radne grupe, formulisani na zasedanju u Zagrebu. Pri tome, za sada su obrađene samo dve najvažnije grupe prirubnica:

— prirubnice izjedna livene s cevima, odnosno fazonskim komadima ili cevnom armaturom (od sivog liva, bronze i čeličnog liva) i

— čelične prirubnice s grlom za zavarivanje na čelične cevi i druge elemente cevovoda ı cevne armature.

Pored toga, u ovoj grupi, koja sadrži ukupno 36 predloga standarda, dati su standardi priključnih mera prirubnica, kao i standard za oblikovanje grla na prirubnicama za zavarivanje. Zbog velikog obima tih predloga nije bilo moguće objavlji vanje svih predloga u celini, tako da su, pored tri predloga koji su štampani u ovom broju biltena u celini, anotirana još 33 predloga čiji potpuni tekst zainteresovana preduzeća mogu dobiti od Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju po posebnom zahtevu.

Predlozi standarda za one vrste prirubnica koje sada nisu obrađene biće stavljeni na javnu diskusiju kasnije.

U vezi sa stavljanjem na javnu diskusiju prve grupe predloga standarda o prirubnicama treba ukazati na problematiku standardizacije te na prvi pogled vrlo jednostavne materije. Ta problematika proističe iz činjenice da sve prirubnice za Jedan određeni nazivni pritisak, bez obzira na konstrukciju i materijal od koga su izrađene, moraju imati iste priključne mere, a po mogućnosti i isti unutarnji prečnik, podrazumevajući pod unutarnjim prečnikom prečnik otvora za prolaz fluida. Uriutarnji prečnik treba po mogućnosti da se poklapa sa unutarnjim prečnikom cevi i drugih elemenata cevovoda. Međutim, cevi Su svrstane po spoljnom prečniku, pri čemu livene cevi imaju svoj niz vrednosti, a besšavne ili zavarene cevi svoj. Debljine zidova takođe su različite. Posledica toga je da se unutarnji prečnici livenih i besšavnih cevi samo u manjem broju slučajeva međusobno potpuno poklapaju. Očevidno je da je u tom slučaju nemogućno da se u potpunosti zadovolji zahtev o međusobnom poklapanju unutarnjeg prečnika raznih vrsta prirubnica. Zbog toga kao zajednička nazivna mera služi nazivni prečnik prirubnice koji se u nekim slučajevima poklapa sa unutarnjim prečnikom prirubnice, a u mnogim slučajevima odstupa od njega u manjoj ili većoj meri.

Standardizacija prirubnica u ovom trenutku otežana je činjenicom što je u cilju sređivanja prilika u oblasti proizvodnje cevi u svetskim razmerama od pre više godina u toku akcija određenog komiteta Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) da se donesu međunarodne preporuke koje bi obezbedile uzajamnu zamenljivost pojedinih vrsta cevi bez obzira na zemlju porekla. U tom cilju već je postignuta saglasnost većine učlanjenih zemalja po nizu pitanja, i u konzekvenci toga neke preporuke već su donete, dok donošenje drugih neposredno predstoji. Tako je 1955. godine štampana preporuka R13 za livene cevl, a 1958. godine preporuka R64 za spoljne prečnike čeličnih cevi (besšavnih i zavarenih) do prečnika 419 mm. Neposredno postoji izdavanje preporuke R 221 koja će sadržati niz vrednosti za debljinu zida čeličnih cevi, a od strane nadležnog komiteta konačno je usvojen predlog dalje preporuke (br. 461) koja će sadržati spoljne prečnike (pored drugih podataka) čeličnih cevi do prečnika 1016 mm.

Nužna posledica izdavanja tih međunarodnih preporuka je prerada nacionalnih standarda zemalja učlanjenih u ISO u cilju njihovog usklađivanja s tim preporukama. Neke zemlje su već pristupile tome, ppr. Zapadna Nemačka, koja je u svojim novim standardima DIN 2448 i 2458, izdanje iz decembra 1961, u potpunosti preuzela za čelične besšavne, odnosno zavarenč, cevi vrednosti spoljnog prečnika i debljine zida iz citiranih ISO-dokumenata. Radi potpunosti treba spomenuti da su pored tih vrednosti, za jedan prelazni period, predviđene i neke vrednosti koje su do sada bile u upotrebi, ali je tendencija da se te vrednosti, namenjene lokalnoj upotrebi, vremenom napuste. a da se zadrže samo ISO-yvrednosti koje su u standardima označene kao prioritetne. Prirodno je da će slične izmene morati pretrpeti i jugoslovenski standardi za čelične Cevi.