JUS standardizacija

štampan je dođatak. koji sadrži spisak. naziva za ove alate

na češkom, nemačkom, italijanskom, španskom i šved-

skom jeziku. —

Donja tabela predstavlja jedan deo tabela pomenute preporuke, sa nazivima na tri zvanična jezika Međunarodne organizacije za standardizaciju.

Napominjemo da su nazivi na srpsko-hrvatskom jeziku za sve alate i delove koji su navedeni u gornjoj preporuci, dati u standardu JUS K.G5.005 iz 1970. godine.

(Service d'Information ISO, 22 decembar 1971!)

ISO RACIONALIZUJE ODREĐIVANJE NETO SNAGE AUTOMOBILSKIH MOTORA

Automobilisti neće više imati problema oko značenja misterioznog termina »konjska snaga« koje je različito u raznim zemljama. Od kako je objavljena preporuka ISO/R 1585, oni se mogu pozvati na univerzalno prihvaćenu neto snagu motora svojih kola.

Konjska snaga je iščezla i zamenjena je snagom motora izraženom u kilovatima.

Do sada je snaga automobilskog motora izražavana u Nemačkoj sa X konjskih snaga prema standardu DIN nemačke organizacije za standardizaciju, sa Y konjskih snaga u Sjedinjenim Državama Amerike prema standardu SAE udruženja automobilskih inženjera i sa Z konjskih snaga u Italiji prema standardu CUNA tehničke komisije za unifikaciju automobila.

Glavne razlike u vrednosti snage po raznim nacionalnim standardima potiču od različitog broja pomoćnih uređaja kojima je motor opremljen pri radu na probnom stolu. Svaki dodati uređaj oduzima nešto od bruto snage i daje drugu vrednost neto snage zavisno od usvojenog standarda. Da bi zabuna bila još veća, treba imati na umu da kad se govori o konjskim snagama SAE, u većini slučajeva se podrazumeva bruto snaga, dok. se konjske snage DIN odnose na neto snagu.

Ubuduće će proizvođač automobila moći da deklariše neto snagu motora prema standardu ISO koji će biti jedinstven za CeO sVef.

STANDARDIZACIJA

62 LA _________——————____ _ STANDARDIZACIJA

Međunarodni eksperti specijalizovanog potkomiteta Tehničkog komiteta ISO/TC 22 (Automobili) propisali su listu uređaja i njihova podešavanja na probnom stolu pri određivanju neto snage.

Preporuka zahteva da ovi uređaji budu iz serijske proizvodnje. Oni obuhvataju usisni sistem, uređaj za zagrevanje ulaznog vazduha u usisnom kolektoru, pumpu za gorivo, karburator, uređaj za ubrizgavanje goriva, uređaj za hla-

_ đenje pomoću tečnosti ili vazduha, električnu opremu i

uređaj za prehranjivanje, ako postoji.

Izvesni drugi uređaji koji mogu biti ugrađeni na motoru, međutim, moraju se ukloniti za vreme ispitivanja. To su: kompresor za kočnice, kompresor servouređaja za upravljanje, kompresor za suspenziju i uređaj za klimatizaciju. Ako se ovi uređaji ne mogu skinuti, treba odrediti snagu potrebnu za njihov prazan hod i dodati je snazi motora. Predviđeni su korekcioni faktori za razlike u atmosferskom pritisku, temperaturi i vlažnosti vazduha — ali samo u određenim granicama. Za lokacije sa ekstremnim uslovima, kao što je razređena atmosfera grada Meksiko, ili za Jako tople oblasti, moraju se pređuzeti naročite mere.

Striktna primena nove preporuke ISO omogućiće dakle da se od sada neto snaga automobilskog motora definiše jedinstveno u celom svetu. Treba ipak imati na umu da se ova preporuka odnosi samo na motore sa unutrašnjim sagorevanjem (sa paljenjem pomoću svećica i za dizelmotore), uključujući i automobilske motore sa rotacionim klipom.

Preporuka o kojoj je reč ne odnosi se na bruto snagu definisanu u posebnom dokumentu koji će biti uskoro objavljen., U njemu će biti propisan isti postupak. kao za neto snagu, sa izuzetkom što će biti predviđeni samo uređaji striktno potrebni za normalan rad motora.

Proizvođači automobila, uprave, prodavci i obični vozači mogu dakle zaboraviti na svu zabunu oko konjskih snaga. Ubuduće će svi moći da upotrebe isti međunarodni jezik o »neto snazi ISO«.

Naravno, biće potrebno izvesno vreme da iščezne stara terminologija, da proizvođači deklarišu snagu svojih vozila u kilovatima i da vozači počnu da se raspituju kolika je neto snaga ISO kad kupuju nova kola.

(Service d'Information ISO, 22 januar 1972)