JUS standardizacija

126

Seminaru je prisustvovalo 95 učesnika. Za učesnike seminara iz Ljubljane i okoline seminar je organizovan u Ljubljani sa radom u dve smene a za učesnike iz Lesca i okoline, u Lescu.

9. U Splitu, 12 ı 13 aprila 1973 godine Ovaj seminar je organizovan u saradnji sa Dalmatinskom trikotažom GALEB, Omiš ı Poslovnim udruženjem proizvođača trikotaža Jugoslavije. Seminar je namenjen prvenstveno inženjersko tehničkom kadru u industriji pletenih proizvoda-– -trikotaže a poziv je bio upućen ı tržišnim inspektorima većih gradova, republičkim i saveznom inspektoratu. Seminaru je prisustvovalo 96 učesnika iz 79 fabrika trikotaže među kojima je bilo najviše rukovodilaca kontrole kvaliteta proizvodnje u fabrikama trikotaže, a od ostalih, rukovodioci tehničke pripreme proizvodnje, kreatori, lanseri, tehnolozi, konstruktori ı drugi. Seminaru su prisustvovali ı rukovodioci kontrole većih robnih kuća iz Beograda, zatim 14 tržišnih inspektora iz većih gradova, republički inspektori iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije i rukovodilac grupe inspektora Saveznog tržišnog inspektorata. Naš Zavod je učestvovao i na savetovanjima u organizaciji Saveznog tržišnog inspektorata. Na savetovanju održanom u Kranju, 24, 25 ı 26 februara 1971 godine, naš predstavnik za tekstilnu industriju održao Je predavanje »Značaj standardizacije u oblasti kontrole tekstilnih proizvoda i njenog unapređenja«, na savetovanju na Rijeci, 16 i 17 novembra 1971 godine, predavanje »Međunarodni standardi, propisi i uzanse o uslovima kvaliteta tekstila i kvantitativna i kvalitativna kontrola tekstilnih proizvoda koji nisu obuhvaćeni postojećim jugoslovenskim standardima« a na savetovanju u Vranju, 15, 16 i 17 novembra 1972 godine predavanje »Uslovi kvaliteta tekstilnih proizvoda u jugoslovenskim, nacionalnim ı međunarodnim standardima«. Teme seminara bile su:

— »Primena ı korišćenje Jugoslovenskih standarda iz oblasti tekstila u trgovini tekstilne robe« — »Primena jugoslovenskih standarda u industriji pletenih proizvoda-trikotaže ı u trgovini«. Učesnici seminara koristili su odgovarajuća skripta i priručnik. Skripta na srpskohrvatskom jeziku »Primena i korišćenje jugoslovenskih standarda iz oblasti tekstila u trgovini tekstilne robe« štampana su u 600 primeraka, u izdanju Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju. Priručnik na srpskohrvatskom jeziku »Primena jugoslovenskih standarda u industriji pletenih proizvoda-trikotaži i u trgovinić štampan je u 250 primeraka, u izdanju Jugoslovenskog: zavoda za standardizaciju. U izdanju Poslovnog združenja za trgovino Ljubljana, za učesnike seminara u Sloveniji štampan Je na slovenačkom »Priročnik za uporabo jugoslovanskih standardov v trgovini tekstilne stroke« u 1100 primeraka.

Na svim seminarima, sa izuzetkom seminara održanog u Splitu, većina učesnika bili su radnici zaposleni u trgovini tekstilne robe. Pored ovih, seminarima je redovno prisustvovao veći ili manji broj tržišnih inspektora ı stručnjaka iz proizvodnih tekstilnih organizacija. Stoga su u diskusiji upravo dominirala pitanja kakav odnos u pogledu primene standarda uspostaviti između trgovine i tekstilnih proizvođača, s Jedne strane i trgovine i tržišnih inspekcija ı kupaca, s druge strane. U toku diskusije predstavnici iz trgovine istakli su činjenicu da malo poznaju standarde za tekstil ı stoga ne mogu biti pravi tumači njihovih odredaba u primeni. Zato smatraju da bi bilo korisno da se u vidu džepnih izdanja štampaju najvažnije odredbe standarda za tekstilne proizvode široke potrošnje, npr. odredbe koje se odnose na sirovinski sastav, postojanosti obojenja, procenat skupljanja pri održavanju tekstilnih proizvoda, mere odeće ı veličine, dozvoljeni broj grešaka ı klasifikaciju grešaka itd.

Dalje, predstavnici trgovine postavili su ı niz

pitanja iz svakodnevne prakse, npr.:

— zašto se ne uvede znak kvaliteta za proizvode višeg ili vrhunskog kvaliteta,

— zašto se ne standardizuju veličina, kvalitet izrade i način pričvršćivanja visećih ı drugih kartica sa podacima o tekstilnom proizvodu,

— zašto se ne obeležava kvalitet materijala ugrađen u tekstilni proizvod, npr. pribora za odelo,

— zašto se ne standardizuje način učvršćivanja na proizvod kartice sa podacima o sirovinskom sastavu i načinu održavanja, hemijskom čišćenju i peglanju (kupac nakon kupovine proizvoda obično odmah baci karticu sa uputstvima i drugim podacima bez koje hemijske čistione najčešće nisu u mogućnosti da odaberu ispravan postupak čišćenja i peglanja proizvoda),

— zašto tekstilne fabrike upućuju u trgovačku mrežu robu sa oznakom »nije po JUS«, a da o razlozima ne daju nikakvo obaveštenje, bez obzira što ta roba podleže standardima sa obaveznom primenom, i što su za takvu robu propisani minimalni uslovi kvaliteta,

— kako postupiti sa tekstilnim proizvodima iz grupe tzv. modnih artikala koji samo po merama ne odgovaraju JUS- standardima; ovi proizvodi lagano potiskuju proizvode klasičnog kroja,

— koji kriterijum postaviti u pogledu kvaliteta robe koja nije standardizovana i šta Je u ovom slučaju minimalni uslov kvaliteta,

— da li je pri prijemu isporuka trgovina obavezna da kontroliše kvalitet isporučene robe po eclementima koje propisuje standard ili se može osloniti na podatke na pratećoj kartici; nije redak slučaj da tržišna inspekcija upravo na uzorcima iz prodavnica analizom otkriva da proizvod po kvalitetu i količini ne odgovara deklarisanim podacima ili uslovima propisanim u standardu.

Na seminaru u Splitu većina učesnika bili su stručnjaci zaposleni u neposrednoj proizvodnji, u triko-