JUS standardizacija

Uvoznik odnosno zastupnik strane firme čijem zahtevu buđe udđovoljeno i koji dobije traženo odobrenje, mora vođiti računa o činjenici da takav uvezeni proizvod može stavljati u promet na domaćem tržištu samo ako je isti na propisan način označen i snabdđeven saopštenjem o tome, od koga propisa takav proizvod odstupa u pogledu kvaliteta i drugih svojstava i u čemu je i koliko to odstupanje (odredbe stava 1. člana 39. Zakona). Ako zahtev uvoznika odnosno zastupnika strane firme bude odbijen isti dobija o tome pismeno obrazloženo rešenje. Napominje

se da protiv ovakvog rešenja nema mesta žalbi, ali da se protiv istog može pokrenuti upravni Spor.

Savezni sekretarijat za tržište i cene, kao organ koji rešava zahteve za izdavanje odobrenja, nije samostalan i nema odrešene ruke u tom poslu, jer je vezan za pribavljanje odgovarajuće saglasnosti, odnosno mišljenja. Bez dobijene saglasnosti od Saveznog sekretarijata za SDOljnu trgovinu, Savezni sekretarijat za tržište i cene ne može da donese rešenje u vezi sa podnetim zahtevom, bez obzira na to da li je u pitanju pozitivno ili negativno rešenje. Ako u tom pogledu dodje do razmimoilaženja izmedju ta dva sekretarijata, sporno pitanje rešava Savezno izvršno veće. Situacija je, medjutim, nešto drukčija kad se radi o pribavljanju mišljenja od Jugoslovenskog zavoda za stanđardizaciju. Naime, prema Zakonu o opštem upravnom postupku, Savezni sekretarijat za tržište i cene je dužan da u vezi sa svakim zahtevom pribavi mišljenje od Zavoda, ali ga to mišljenje ne obavezuje, tako da ga može prihvatiti ili ne. No, kako smo obavešteni, Savezni sekretarijat za tržište i cene uvek uvažava dobijeno mišljenje, rukovodeći se pri tome činjenicom da se radi o mišljenju koje je dao savezni Organ koji je inače nadležan za donošenje propisa o jugoslovenskim standardima i drugih propisa iz oblasti stanđardizacije. Slično je i kad se radđi o mišljenju Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu. Sve ovo ukazuje da je posao i postupak oko izdavanja odobrenja za uvoz proizvoda koji u pogledu kvaliteta i drugih svojstava ne odgovaraju našim propisima, složen, značajan i odgovoran, i da

i same organizacije udruženog rađa — podnosioci zahteva, treba da ovo imaju u vidu i da sa svoje strane đaju odgovarajući doprinos da se cva zajednička stvar odnosno pitanje reši bez odugovlšenja i na zadovoljavajući način (podneti zahtevi treba da budu što jasniJi, konkretniji, dokumentovaniji, itd.). Podnosioci zahteva koji ovo ne uvažavaju i koji podnose zahteve a da pri to-

me ne vode dovoljno računa o zakonskim uslovima i mogućnostima za UVOZ proizvoda koji ne odgovaraju našim propisima, čine nepotrebne poteškoće organima koji razmatraju njihove zahteve i usporavaju sam postupak. S druge strane, oni na takav način sami sebi nanose štetu, Jer je nesumljivo da je u njihovom interesu da im zahtev bude što pre rešen, i to povoljno.

Prema članu 83. Zakona, zabranjeno je stavljati u promet proizvode sa netačnim oznakama i pođacima ili oznakama i podacima koji kupca mogu dovesti u zab= ludu u pogledu porekla, količine, karakteristika kvaliteta, osobina i name= ne proizvoda ili u pogledu proizvodjača. Ovo važi i za isprave koje prate proizvod koji se stavlja u promet.

Organizacija udruženog rada koja se ne pridržava ove zakonske odredbe čini privredni prestup kažnjiv po članu 91. Zakona, tj. kažnjava se novčanom kaznom od 100.000 dinara do 1,000.000 dinara, a odgovorno lice u organizaciji udruženog rada novčanom kaznom od 1.000 dinara do 10.000 dinara.

U vezi sa prednjim treba napomenuti, da nešto sličnu odredbu sadrži i Zakon o suzbijanju nelojalne utakmice i mOnOpo= lističkih sporazuma ("Službeni list SFRJ", broj 27/74). Naime, prema članu 2. i članu B. tačka 3 ovog Zakona, organizacija udruženog rađa čini delo nelojalne utakmice, ako stavlja u pro= met robu sa oznakama i podacima koji stvaraju ili mogu stvoriti zabunu u privrednom prometu u pogledu porekla, proizvodjača, načina proizvodnje, količine, kvaliteta ili drugin svojstava robe, kao i u pogledu okolnosti ko=Je utiču ili mogu uticati na poslovanJe. Povreda ove zakonske odredbe pred=stavlja privredni prestup za koji se organizacija udruženog rada kažnjava novčanom kaznom od 20.000 do 1,000.000 dinara, a odgovorno lice u organizaciji udruženog rada novčanom kaznom

od 1.000 do 30.000 dinara.

Sa više strana postavljano je pitanje, kakav je odnos izmedju navedenih člano= va ova dva zakona i da li se oni medjusobno isključuju. Naše je mišljenje da, ne. Radi se, naime, O tome što Zakon o suzbijanju nelojalne utakmice i ·mOnOpo= lističkih sporazuma tretira pitanje stav1Jljanja u promet robe sa raznim netačnim odnOsno sumljivim oznakama i podacima sa aspekta dela nelojalne utakmice, Što znači da se to čini rađi privredne utakmice pri vršenju prometa robe i us-– luga kojom se, pored ostalog, nanosi ili može naneti šteta drugim organizacijama udruženog rada. Bez tih elemenata nema