JUS standardizacija

32

koordinira rad svojih članica, da doprinosi razmeni njihovih iskustava, kao i da pomaže obrazovanju i usavršavanju stručnjaka u domenu standardizacije i

njene primeme. Naša Zemlje Je, preko svog Saveza društava za unapredjenje standardizacije (SADUS), učlanjena u

IFAN zajedno sa gotovo svim industrijski razvijenim zemljama. Još mnoge zemlje u svetu, pa i one na putu razvoja, takodje su zainteresovane da postanu članice IFAi.-a a za ovo Je neophodan uslov da imaju ili osnuju SVOJE SOPstvene asocijacije sličnog karaktera kao što je SADUS i odgovarajuće oraanizacije ili udruženja drugih zemalja članica IFAN-a. Na taj način će i njihova preduzeća i ustanove moći da prate savremene tokove i načine uvodjenja i primenjivanJa standarda uz ubrzano i celishodno formiranJe svojih mladih stručnjaka za ovu vrstu aktivnosti.

Jedan od oblika tih aktivnosti su, na primer, i savetovanja o standardizaciji koja se i u našoj zemlji organizuju JOŠ od 1974. godine. Prvo savetovanje te vrste koje su organizovali drugovi iZ SR Slovenije u Portorožu, imalo je sledeću osnovnu tematiku: "Standardizacija i njena uloaa u razvoju privrede Jugoslavije". Bilo je i prirodno da se na početku i postavi takva tema kako bi se svestrano i sveobuhvatno istakli i uloga i značaj standardizacije u izgradnji i razvoju naše socijalističke zajednice. Mnogobrojni referati osvetlili su tada standardizaciju sa radnih aspekata (pisac ovih radova, na primer, govorio Je o uzajamnom delovanju standardizacije.i merne tehnike). Ovo prvo savetovanje je pokazalo da takva akcija ne treba da bude Jedna kampanja, već da postane stalna briga i preokupacija što šireg kruga stručnjaka raznih profila i različitih specijalnosti.

Drugo Jugoslovensko savetovanje o standardizaciji održano je krajem oktobra 1976. godine u Opatiji, a organizovao ga Je Savez inženjera i tehničara SR Hrvatske uz potporu Privredne komore ove republike i Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju. Osnovna tematika ovog savetovanja bila je "Standardizacija - faktor unapredjenja medjunarodne saradnje". Preko 25 referata obradjivali su ovu temu ističući značaj medjunarodne saradnje na intelektualnom i tehničkom području i važnost unapredjenja transfera znanja i tehnologija u Cilju uklanjanja prepreka u razmeni dobara i rada izmedju zemalja (što je od naročitog interesa za zemlje u razvoju). Ukazano je i na potrebu razviJanja medjunarodnog sistema atestiranja proizvoda i neophodnost uključivanja naše zemlje u taj sistem.

Za vreme drugog savetovanja o standardizaciji održana je i osnivačka skupština Saveza društava za unapredjenje standardizacije (SADUS), čiji je cilj okupljanje stručnjaka iz ove oblasti, popularizacija standardizacije i njenog značaja za život čoveka i društava, kao i organizovanje stručnih skupova radi unapredjenja standardizacije uopšte i što plodonosnije i intenzivnije primene standarda svih vrsta. Neophodno pre ove osnivačke skupštine došlo je do osnivanja republičkih društava za unapredjenje standardizacije

u SR Hrvatskoj, SR Sloveniji i SR Sriji. \Preduzimaju se sada i akCije

da se odgovarajuća društva osnuju i u našim republikama i pokrajinama).

Od interesa je uočiti da se iZbOrT OSnovnih tema za prva dva savetovanja O standđarđizaciji u našoj zemlji GgOtOVO potpuno poklapa sa izborom prioritetne problematike koju je nezavisno izvršila i Medjunarodna federacija za primenu standarda (IFAN), dajući ih prethodno na svestranu studiju svojim radnih grupama. Tako su ekonomski aspekt i efikasnost standardizacije u privredi (s jedne strane), kao i uzajamno đelovanje internacionalnih i nacionalnih standarda (s druge strane), bili i teme medjunarodnih kongresa O standardizaciji koje je ova federacija organizovala u toku poslednjih nekolixo godina.

Medjutim, korišćenje stranih iskustava, iako do izvesne mere neizbežno i opravđano, mora da ustupi mesto sve doslednijem praćenju razvojnog puta nacionalne privrede, tako da treba obraćati sve više pažnje izradi i primeni ne samo nacionalnih standarda prilagodjenih potrebama i mogućnoOstima našeg samoupravnog socijalističkog društva, nego i razvoju internih standardđa u našim organizacijama udruženog rađa, uz punu saradnju, dogovaranje i usaglašavanje stavova na kojima počivaju principi standardizacije svih zainteresovanih naših organizacija, ustanova i javnim službi. Program izrade jugoslovenskih nacionalnih, granskih

i internih standarda treba da bude čvrsto vezan za naš privredni i društveni plan i razvoj. Pri tome se mora vođiti računa o prioritetnim oblastima privrede i njenog planiranog razvoja.

U proces stanđardđizacije treba da se uključe sve zainteresovane organizacije aktivnim stvaranjem uslova u kojima će one biti i ostati inicijatori i stvarni nosioci rada na pripremi stanđarđa a naročito na efektivnoj primeni prihvaćenih standarda.