JUS standardizacija

Imajući sve ovo u viđu, SADUS je us-– vojio kao osnovnu tematiku sleđećeg, trećeg jugoslovenskog Savetovanja O standđardizaciji "Udruženi rad i standardizacija". Organizaciju OVOg saVvVcEtovanja, koje će se održati oktobra ove godine u Arandjelovcu, preuzelo je Društvo za unapredjenje standardizacije SR Srbije, už saradnju Pri= vredne komore SFRJ i Saveza inženjera i tehničara Jugoslavije i uz podršku Jugoslovenskog zavođa za standardđizaciju i drugih organa i OrganiZŽZaci ja.

Posle opštih tema kojima su bili Oosvetljeni ekonomski i medjunarodni aspekti standardizacije na prva dva savetovanja, bilo je prirodno i logično da se ovo treće savetovanje posveti konkretnoj problematici standardđizacije i primene standarda u našim sadašnjim uslovima i prema aktuelnim potrebama naše privrede i naše društvene stvarnosti.

dd wa O O ct n O

m O M O

de) razmotri mesto; ulogu, cCiljerioritete interne standardizacije. tim đa pruži Što potpuniji pregled stanja interne standardizacije po regionima i granama u našoj zemlji, obraćajući specijalnu pažnju ekonomskim aspektima interne standardizacije. Najzad, biće dato više podataka o organizaciji interne standardizacije i o njenom odnosu prema nacionalnoj i medjunarodnoj stanđardizaciji. Ovo savetovanje će se odvijati u uslovima kada su u našoj Zem1ji doneti značajni zakoni koji bitno stimuliš”u i utiču pozitivne na aktivnost u vezi sa standardizacijom uopšte. To je pre svega Zakon o standardizaciji, a zatim Zakon o udruženom radu i Zakon

o mernim jedinicama i merilima. Od III savetovanja se stoga s razlogom očekuJe, posle svestranog razmatranja dosadašnjih iskustava sa internom stanđar-

~ <

dizacijom, naročito u našim većim organizacijama udruženog rada, kao i na Osnovu specifičnih referata koji treba

da obrade bitne probleme u ovoj aktiv-

nosti, da pruži odgovor na dileme, ko-

je još stoje predđ mogim našim privrednim organizacijama, kako i kojim putem

brže krenuti ka savremenim metodama radđa i najefikasnijim njegovim organiza-

cionim oblicima i postupcima.

U svakom slučaju, interna standardizacija, kao jedna od značajnih poluga unapredjenja i usavršavanja proizvodnje i privrede uopšte, nikad ne sme

da izgubi iz vida ekonomski, tehnički i naučan savremeni nivo i njegovu tendenciju razvoja. Ona treba, u najvećoj mogućoj meri, da odredi ciljeve i funkcionalne karakteristike koje treba ostvariti, kao i standardizovane metode za njihovu proveru, pre nego da fiksira samu tehnologiju dobijanja tih karakteristika, jer materijali i sirovine kao i postupci obrade se menjaju i unapredjuju u skladu sa opštim naučnim i istraživačkim razvojem i iskustvom u odgovarajućoj oblasti. Prema tome, ni interni standardi ne smeju postati kočnica razvoju proizvodnje, niti opet treba čekati sa internom standardizacijom na neku internacionalnu pa ni nacionalnu standardizaciju ako ova, zbog svoje složenosti i medjuzavisnosti sa druqim stanđardima u toku izrade, još nije doneta. Standardi se, us-– tvari, moraju gledati kao živa materija, podložna razvoju i neprestanom prilagodjavanju savremenim tokovima nauke i tehnologije iz date oblasti. Samo tako će, kroz stalnu aktivnost standardizera i praćenje razvoja svoje specijalne uloge u preduzeću, i interni standardi kao i celokupna interna standardizacija dati svoj puni i nesumnjiv razvojni doprinos u povećanju i obezbedjenju kvaliteta i pouzdanosti proizvođa i usluga. Tako će stanđardizacija poslužiti svim našim ljudima i celokupnoj našoj društvenoj zajednici.