JUS standardizacija

zakonske merne jedinice

Iako je Medjunarodni sistem mernih jedinica (SI) uopšte usvojen gOtOVO u celom svetu, praksa, trađicija i navike nameću upotrebu i drugih jedinica. Zakonođavstva pojedinih zemalja u pogledu tih jeđinica često imaju različite stavove.

Prema našem Zakonu o mernim jedinicama i merilima ("Službeni list SFRJ", broj 13/76) zakonskim mernim jedinicama se

smatraju:

= osnovne i izvedene jedinice SI

= decimalne merne jedinice

= Jeđinice van SI koje se mogu upotreb=ljavati - jeđinice van SI koje se mogu upotreb= ljavati do kraja 198O. godđine

decimaine merne jedinice

Merne jedinice SI, s obzirom na svoju vrednost, nisu podjednako pogodne Za UpOtrebu u svim oblastima primene. Metar je, naprimer, poaodna jedinica u trgovini tekstilom, suviše mala jedinica za izražavanje rastojanja u drumskom saobraćaju, a užasno velika jedinica za merenje dimenzija delova mehanizama u industriji precizne mehanike. Isto tako je amper pogodan za izražavanje vrednosti struje u provodnicima instalacija stambenih zgrada, isuviše mali za odredjivanje struja kratkog spoja u energetskim postrojenjima, a prevelik za primenu u elektronici.

Stoga se po potrebi upotrebljavaju decimalni delovi ili decimalni umnošci mernih Jedinica, nazvani "decimalne merne jedinice", koji se obrazuju stavljanjem medjunarodno usvojenih predmetaka (prefiksa) pred oznake mernih jedinica.Svaki od tih predmetaka predstavlja ustvari decimalni činitelj kojim se jedinica množi.

Metarski sistem se rodio u jeku francuske revolucije koja je sprovela niz korenitih reformi u svim vidovima društvenog života. Jedna od reformi bi se mogla nazvati "decimalizacijom": uveden je decimalni monetarni sistem, decimalni kalendar (koji se nije održao), pa Je i sistem mernih Jedinica morao biti decimaJare Tada su stvorene i prve decimalne merne jedinice. Deseti deo jeđinice označen je predmetkom "deci" (od latinskog "decimus", što znači deseti), stoti deo predmetkom "centi" (od latinskog

"centesimus" - stoti), a hiljaditi deo predmetkom "mili" (od latinskog "miliesimus" - hiljaditi). Deset puta veća merna jedinica označena je predmetkom "deka" (od grčkog „Š6exa” - deset), sto puta veća jedinica predmetkom "hekto"

(od grčkog „exaToP” — sto), a hiljadu puta veća jedinica predđdmetkom "kilo" (od grčkog „xi\tow” - hiljadu). Kao što se vidi delovi mernih jeđinica označeni su predmecima čiji nazivi imaju latinski koren, a umnošci mernih jedinica predmecima čiji su nazivi grčkog porekla. Stvaraoci decimalnog metarskog sistema imali su viziju da stvaraju sistem mernih jedinica za celo čovečanstvo o čemu svedoči deviza uz koju je sistem stvaran: "za sva vremena, za sve narode". Iz toga razloga Francuzi nisu želeli da celom svetu nameću francuske nazive mernih jedinica i decimalnih predmetaka, pa su

se oslonili na klasičnu grčku i rimsku kulturu smatrajući da će takvi nazivi biti prihvatljivi za sve narode. Vreme je pokazalo da su bili u pravu.

Tokom godina potreba je zahtevala da se broj predmetaka umnožava,tako da ih danas ima 16. Poslednja dva "eksa" i "peta" usvojeni su tek nedavno, na XIV Generalnoj konferenciji za tegove i mere koja je održana maja 1975. godine u Parizu.

U tabeli 5 su prikazani svi predmeti, njihovi nazivi, oznake i brojčane vrednosti. Međdiunarodno su usvojena i odredjena pravila kako treba pisati predmetke. Pre svega treba znati da se oznake predmetaka pišu uspravnim slovima isto kao i oznake mernih jeđinica. Oznaka predmetka i oznaka jedinice pišu se zajedno (bez razmaka medju njima). Izložitelj (eksponent) koji

se stavlja samo na oznaku jedinice odnosi se na celu decimalnu jedinicu. Najzad treba naglasiti da se oznake jedinica pišu bez tačke na kraju. Predmetak i naziv merne Jedinice pišu se zajedno kao jedna reč. Na primer: mm (milimetar), KN (kilonjutn), crad (centiradijan), pP (pikofeađd) PW (petavat), kK·K (kilokelvin).

I od dđecimalnih jedinica mogu se obrazovati izveđene Jedinice. Na primer: za brzinu km/s (kilometar u sekundj), za gusstinu električne struje kA/cm- (kiloamper po kvadratnom centimetru).

Nije dozvoljeno obrazovati decimalne merne jedinice kombinovanjem dva i više predmetaka. Na primer, ne treba pisati 1 m uF (10–3 . 1O0-6PF = 10-9F), već iskljuivo. 1). npr (IO-9B).

107