JUS standardizacija

Logično i đosledno bi bilo da se od ovih ecimalnih mernih jeđinica sa posebnim nazivom ne mogu formirati nove decimalne

merne jedinice. To se odnosi na tonu. Me-

djutim, iz istorijskih razloga priznato

je dugogođišnje pravo litru đa služi kao osnov za formiranje drugih' decimalnih mernih jeđinica, te tako imamo: centilitar

1 GL =.0,01 1) decilitar (IL dl= O. JL), hektolitar (1 hl = 100 1) itćd.

Evo najzad, nekoliko primera upotrebe decimalnih mernih jedinica: snaga hidroelektrane "Djerdđap" iznosi 1,2 GW, metak koji se kreće brzinom 25O m/s probiće metalnu ploču debljine 2 mm za 8 „us; Osvetljenost koju stvara sunce TOT O dana u podne iznosi 1OO klux.

Najzađ, valja napomenuti jednu izuzetno važnu činjenicu. Decimalne merne jedinice, iako se obrazuju od jedinica SI

ne čine sastavni deo skladnog (koheren=tnog) Medđdjunarođnog sistema jedinica! Kad se predje na primenu formula u njih nikad ne treba unositi decimalne jedinice, već samo decimalne umnoške odgovara-– juće jedinice SI. Na primer, u jednačinu (2) dužinu L = 3 km unećemo kao

L = 3 . 103 m. Ako tako ne bismo radili u jednačinama bi se opet javljali paraziti, u ovom slučaju decimalni, koeficijenti. merne jedinice koje ne pripadaju SI, a koje se mogu uporedo sa njim upotrebljavati

Znamo da je jedinica SI za vreme sekunda. Za potrebe svakodnevnog života to je veoma mali interval vremena. Trebalo bi dakle da se služimo, dosledno primenjujući SI, većim decimalnim jeđinicama či-

Jedinice Jedinice

vreme minuta |BOrCih sat h dan d ugao u ravni} stepen o

minuta ! sekunda nema Zako-

ugao u ravni| puni ugao

oznake pravi ugao TL gradus ili gon g

Veličina Naziv Oznaka Vrednost u jeđinicama SI

nom propisane

dakle: dekasekunhektosekundom ji je osnov sekunda, dom, "(das = 10 :s) , (1 hs = 1OO s), kilosekundom (l ks = = 1 OOO s), megasekundom (1 Ms=1 OOO OOO s) i većim jedinicama. Medjutim, to danas nikome ne pada na pamet. Zar ne bi zvučalo čudno kad bi se kazalo da je neko predavanje trajalo 2,7 kilosekundi (2,7 ks = = 45 min), ili da je neko proveo na odmoru 1,296 megasekundi (1,296 Ms= 15 dana)? Periodična smena dana i noći uslovljava biološki ritam čovekova života i predstavlja nesumnjivo nezamenljivu prirodnu jedinicu vremena. I delovi dana: sat i minuta utkani su vekovima u svekoliku delatnost čovečanstva. Nezamislivo je da budu zamenjeni drugim jedinicama.

Sasvim je druga stvar kada se radi o kratkim vremenskim intervalima koji se koriste za merenje brzih fizičkih procesa. Tu nije bilo vekovne tradicije pa su milisekunda (ms), mikrosekunda (,us) i nanosekunda (ns) veoma lako ašlĆ svoje mesto.

Slično je i sa jedinicom za merenje ravnog ugla. Rađijan predstavlja jedinicu skladnog SI. Medjutim, astronomija i navigacija baziraju se na uglovnim stepenima, minutama i sekundama. PBazlog tome Je srazmera podele punog ugla na 360

sa podelom dana na 24 sata, tako da jeđnom satu odgovara tačno 15 - aeografske dužine. Ogroman je broj priručnika, tablica, geografskih karata i dokumenata koji su izradjeni uzimajući kao osnov krug od 36O stepeni i njegove seksagezimalne (šezdesete) delove. U ovom slučaju se ne može zamisliti korenita reforma u korist Jedinica SI.

U tabeli 7 su Jedinice za vreme i ugao u ravni koje se upotrebljavaju uporedo sa Jedinicama SI.

Tabela 7 1l min = 60 s l h = 60 min = 3 600; s 1 a = 24 h = 86 400 s 102 = ( /180) rađ 1” = (1/60)S = ( /lO 800) rad 1" = (1/60)! = ( /648 OQO) rad Ž rad l T>z= ( 2) rad 1 g = ( /200) rad

109