JUS standardizacija

aktuelni problemi standardizacije u oblasti motora i vozila u vezi sa primenom zakona o standardizaciji

Mir. Stanimir Spasojević, dipl. ing.

Peferat podnesen ma Savetovomju "STANDARLDIZACIJA I MOTORNA VOZILA" decemban 76. u Zagrebu u onganiaactlji dJugoslovemskog dvuštva za motore 1 Vostla - JUMV.

Pravno regulisanje standardizacije u našoj zemlji nije tako starog datuma. Prvi propis - Uredba o standđardizaciji donet je 1946. godine, da bi 1951. godine bila objavljena Uredba o jugoslovenskim standarđima, kvalitetu i DrOiZzZVOdjačkim specifikacijama. Prvi Zakon o jugoslovenskim standardima donesen je 1960. godine i, sa malim izmenama 1962. godine, važio je sve do objavljivanja Zakona o jugoslovenskim standardima i normama kvaliteta proizvoda ("Sl. list SFRJ", br. 2 od 10. januara 1974. godine). Ovaj Zakon predstavljao je rezultat uskladjivanja celokupnog zakonodavstva sa Ustavnim amandmanima. On Je u okviru stanđardizacije obuhvatio i neka pitanja koja su ranije bila regulisana u Zakonu o prometu robe i usluga s inostranstvom, i u Osnovnom zakonu o prometu robe i obuhvatio je delatnost dodeljivanja znaka kvaliteta, koja je bila pravno regulisana Uredbom o znaku kvaliteta proizvoda. Pošto je pitanje nadležnosti prvenstveno organizaciono pitanje, to Zakon o jugoslovenskim stanđardima iz 1960. godine, u suštini, nije ni pretrpeo znatne izmene. Nezavisno od Zakona o jugosloven-

skim standardima i normama kvaliteta proizvoda, važio je i Zakon o tehničkim normativima. Oba zakona su odredjivala istu materiju koju su razni propisi stavljali u nadležnost različitim organima, koji nisu bili povezani u jedinstveni funkcionalni sistem. Kao posleđica toga postojali su neki neusaglašeni propisi i oni koji se preklapaju. Materiju koja spada

u oblast stanđardizacije, zbog nepostojanja jeđinstvenog koncepcijskog rešenja i koordinacionog mehanizma, regulisali

su različiti savezni organi na 1O mesta. Takva praksa stvorila je niz teškoća, divergentnih rešenja, preplitanja nadležnosti i heterogenost fonda regulativnih tehničkih dokumenata. Uočavanjem opasno-

,

sti da bez jedinstveno regulisane materi-

je standardizacije nema jedinstvenog ju-

goslovenskog tržišta, i da nema uslova

za brži privredni razvoj, pokrenuta je aktivnost za donošenje Zakona o standardizaciji koji predstavlja proces od šireg društvenog značaja. Nakon, trogođišnje javne diskusije uz učešće 3.OOO organizacija udruženog rađa, stručnih organizacija i društveno-političkih zajednica,

29. jula 1977. godine proglašen je Zakon o standarđdizaciji. i

Pre sagleđavanja mogućnosti koje novi Zakon pruža, njegovog okvira i dometa, potrebno je osvrnuti se na neke nagomilane probleme u našoj motornoj industriji, koji su posledica, dobrim delom, nedovoljnog shvatanja suštine i mogućnosti standđarđizacije, mada objašnjenja za nezadovoljavajuće stanje standardizacije u oblasti motora i motornih vozila ima više.

Nužna koncepcija razvoja domaće inđdustrije motora i motornih vozila zasnivala se na licencama kupljenim od firmi industrijski najrazvijenijih zemalja tj. od 7 velikih svetskih kompanija. Paralelno sa prenošenjem licenci izgradjivala se i naša motorna industrija sa savremenom tehnologijom, a u dosta slučajeva stvarane su i vlastite koncepcije gradnje u zavisnosti od uslova izgradnje i osposoblja-

'vanja kadrova. Za relativno kratak pos-

leratni period od 3O godina, na našim drumovima se kreće preko 2.5OO.OOO vozila, a to je 14. mesto u Evropi. To je pozitivna strana, medjutim postoji i ona negativna. Ne ulazeći dublje u analizu negativnog uticaja ovakve koncepcije po sopstveni razvoj kreativnih potencijala, pre svega kadrovskih, i njegovih posledica za budući samostalni razvoj domaće industrije, evidentno je da je ovakav prilaz nametnuo odredjene probleme, ko-

107.