JUS standardizacija

Ji su se vremenom nagomilali naročito

u oblasti standardizacije. Vezivanjem

za inostrane partnere, neminovno su se morali primenjivati inostrani sistemi standardizacije (DIN - Nemački industrijski standardi, DNA - Austrijski,

UNI - Italijanski, BSI - Britanski i drugi) čime su već dugoročno stvorene obaveze za rad po inostranim standardima koji su neusaglašeni, što je imalo za posledicu stvaranje detipizacije vozila

i opreme. Tako naši proizvodjači putničkih i motornih vozila proizvode danas 62 tipa motornih vozila po licencama 7 velikih svetskih kompanija. Ugovorni uslovi su, pored odsustva dogovaranja proizvodjača i nedostatka jugoslovenskih standarda, praktično stvorili uslove za dužu zavisnost od licencnih standarda i nemogu-– ćnost proizvodne koncepcije. Poznata je činjenica da su osnovni preduslovi za uspešnu specijalizaciju i kooperaciju kao "i automatizaciju u proizvodnji sveobuhvatno sprovedena tipizacija, unifikacija i agregatiranje koji predstavljaju procese u oblasti standardizacije. Svima je medjutim poznato da u proizvodnji drumskih vozila nema prave kooperacije, već

se tu dobrim delom radi o prostoj razmeni roba. Naši proizvodjači, pod uticajem ino-partnera, težili su da se pojave sa što širom gamom proizvođa a zbog nedovo=ljnih ekonomskih i kadrovskih mogućnosti nisu mogli da se odupru inostranoj konkurenciji, pogotovo na inostranom tržištu, (jer je naš proizvodjač morao dobiti saglasnost licencođavca za izvoz na odredjeno tržište).

Složenost standardizacije, tipizacije i unifikacije, čije će sredjivanje biti mukotrpno i dugotrajno, proističe iz dostignutog stepena razvoja svakog proizvodjača i njihove neuskladjenosti u razvoju

i opredeljenju.

Zbog neuskladjenosti domaće proizvodnje, odsustva jeđinstvene politike opremanja i nedostatka JUS standarda i propisa koJi bi bili obavezni za korisnike i uvoznike, zbog nejeđinstvenog planiranja potreba i težnje da svaka transportna organizacija obezbedi odgovarajuća transportna sredstva, vršene su nabavke u zavisnosti od uslova iz svih evropskih i svetskih proizvodnih centara. Tako je stvorena šarolikost drumskih vozila da danas imamo oko 35O maraka vozila sa više stotina tipova. Objektivno, u takvoj situaciji nije moguće izbeći permanentni nedostatak rezervnih delova i servisa i ako su sređstva, u to uložena, veća nego što bi bilo normalno. Posleđice ovakvog stanja su neracionalna i neekonomična eksploatacija, održavanje i remont, smanjenje mogućnosti međjusobne zamene pojedinih đelova i agregata, kao i kompletnih sredstava, te zavisnost od velikog broja stranih proizvodjača. Ova~

.108

kav luksuz ne bi moglo dozvoliti ni da= leko bogatije društvo ođ našeg i slobo= dno se može reći da su ovo znatni činioci koji opterećuju našu privredu i usporavaju njenu stabilizaciju.

Nezadovoljavajući nivo stanđardizacije, tipizacije i unifikacije u oblasti motora i vozila, rezultat je uslova u kojima se naša motorna industrija razvijala, nedovoljnog shvatanja mogućnosti

i značaja standardizacije u razvoju, nedostatak nasledja i trađicije, zapostaVv- · ljanja stucijsko-naučne strane problema, odsustva programskog dopunjavanja i pri= lagodjavanja rastućim potrebama brzog razvoja motorne inđustrije. Ovo je nepo= sredno posle rata moglo biti razumljivo, kasnije sve manje, a u današnje vreme -

nikako. Rastuća uloga stanđardizacije i njeno mesto u tehnološkoj revoluciji zahteva radikalnu promenu u metodama rađa na ovom poslu. Racionalno korišćenje savremenih rezultata nauke i tehnologije bez razvijene sveobuhvatne standardizacije praktično je nemoguće. Krajnje je vreme da se prihvati činjenica da standarđizacija nije poželjna već neophodna disciplina bez koje nema progresa. U visoko serijskoj proizvodnji koja je karakteristična za automobile, bez rešene i dobro postavljene stanđarđizacije i njenih procesa tipizacije, unifikacije i agregatiranja, ne može biti prodđuktivno= sti rada, kvaliteta, pouzdanosti i funkcionalnosti. Naša motorna industrija verovatno će se i u budućnosti oslanjati

i biti pod uticajem motornih industrija razvijenih zemalja. Ali mi ekonomski ne možemo izdržati spontano i nekontrolisano unošenje tehnologija raznih nivoa, različitih i nekompatabilnih tehničkih sistema, pritisaka radi prisustva na našem tržištu velikog broja suprotnih in= teresa izmedju napredno organizovanih koncerna. Problemi tipizacije i unifikacije nisu samo tehnički već i ekonom=ski problemi razvoja zemlje, njene razvojne orijentacije u granicama njenih ekonomskih mogućnosti a rađi efikasnog uključivanja u medjunarodnu pođelu rađa.

Rešavanje problema tipizacije i unifikacije ne može se obezbediti bez istovremenog rešavanja čitavog niza drugih pitanja i pratećih standđarđa. Jedan od važnih zadataka stanđarđizacije proizilazi iz potrebe za uspostavljanjem Op= timalnog odnosa izmeđju primene novih dostignuća nauke i tehnologije i postojeće prakse. Ovde stanđarđizacija, s je=dne strane, omogućava izbor onih tehno= loških postupaka i opreme koji će se najbolje prilagoditi postojećoj situaciji i time očuvati tehničko i tehnološko jedinstvo sistema, što je veoma važno sa gledišta zamenljivosti delova, kompatibilnosti, ušteđe pri održavanju i servisiranju, a time i sa gleđišta racional-