JUS standardizacija

SAOBRAĆAJNA INFORMATIKA — VOĐENJE SAOBRAĆAJA ZNACIMA OBAVEŠTENJA

Predrag S. Zdravković, saobr. inženjer

1. Uvod

Značaj uloge saobraćajne signalizacije raste sa razvojem saobraćaja. Ovaj značaj posebno je uočljiv u oblasti saobraćajne informatike. Nekada zapostavljena, tačnije nerazvijena, ova signalizacija dobija sve veći značaj i posebno se razvija sa razvojem sistema za vođenje saobraćaja.

Pored osnovne uloge da označi smer kretanja ili poiožaj naseljenih mesta na putnom pravcu, putokaznoj signalizaciji dodeljuje se sve češće i još jedna isto tako značajna uloga, jer ovi znakovi postaju sve značajniji elementi za regulisanje saobraćaja. To je posebno značajno u gradovima gde je često neophodno izvršiti usmeravanje pojedinih saobraćajnih tokova, bilo da se radi o kompletnom saobraćaju (tranzitni saobraćaj) ili samo o pojedinim kategorijama vozila (teretni saobraćaj).

Svi ovi znakovi pripadaju grupi znakova obaveštenja, takozvanoj putokaznoj signalizaciji. Njoj treba posvetiti posebnu pažnju da bi bila efikasna i da bi potpuno odgovorila nameni, jer se projektuje za svaki slučaj posebno. Čitanje poruke koju putokazima želimo da prenesemo učesnicima u saobraćaju traje samo nekoliko sekundi. U tom kratkom vremenskom periodu potrebno je da se putokaz uoči, identifikuje i da se pročita njegova poruka da vozaču ostane dovoljno vremena da pravilno reaguje na poruku. Uslovi čitanja brzina nailaska na mesto gde je postavljen putokaz i vremenski uslovi, direktno utiču na izbor elemenata putokaza, pa je vrlo značajno da se odaberu odgovarajući elementi, posebno visina slova kako bi putokaz ispunio svoju namenu.

2. Sistem vođenja saobraćaja

U našoj terminologiji često srećemo izraze kao što su: sistem upravljanja saobraćajem ili sistem vođenja saobraćaja. Mada nije jednostavno definisati šta se podrazumeva pod tim izrazima, moramo da prihvatimo da sistem podrazumeva sastav, celinu, sklop više komponenti koje imaju istu funkciju i isti krajnji cilj.

Ovaj naš sistem za vođenje saobraćaja predstavlja baš takvu celinu sastavljenu od različitih komponenti, sao-

118

braćajnih znakova — putkoza, čija je namena da korisnicima daje obaveštenja G prostiranju putnih pravaca ili o rasporedu naseljenih mesta na njima. Naravno, sve ove komponente sistema moraju da sadrže osnovne ideje sistema da su jednostavne, čitljive i razurljive korisnicima bez obzira na stepen njihove obrazovanosti. Sistem za vođenje saobraćaja ne postoji isključivo kao sistem sam za sebe, On čini deo šire celine i predstavlja deo sistema regulisanja odnosno upravljanja saobraćajem. Takva njegova uloga je očiglednija u gradovima gde sistem vođenja saobraćja mora da čini celinu sa sveobuhvatnim sistemom regulisanja saobraćaja.

3. Vođenje saobraćaja

Vođenje saobraćja, drugim rečima prenošenje poruka i obaveštenja korisnicima o prostiranju putnih pravaca ili položaju naseljenih mesta, moguće je ostvariti na dva načina:

— pomoću broja puta, i

— pomoću naziva odredišta.

Oba sistema se ravnopravno koriste, u pojedinim zemljama kao kombinacija oba sistema a negde samo drugi. |I jedan i drugi sistem imaju i dobre i loše osobine. Prvi se odlikuje jednostavnošću informacije koju treba preneti korisniku, ali za njega je potrebno imati dobro označene puteve brojevima i neprestano imati putnu kartu kraj sebe. Nazivi odredišta su daleko poznatiji učesnicima u saobraćaju. Osim toga, vođenje saobraćaja pomoću brojeva puteva nemoguće je ostvariti kao samostalan sistem.

Što se tiče naše zemlje, teškoće za primenu sistema sa brojevima puteva proizilaze iz nepostojanja tradicije da se putevi i putni pravci označavaju brojevima. Ovakvo stanje vuče korene još iz vremena karavanskih puteva, kada su putevi dobijali nazive prema nazivima hanova i karavanskih stanica odnosno naseobina na njima. Doduše, ne može se reći da ne postoje pokušaji da se brojevi puteva uvedu u upotrebu (čak su nekim službama za održavanje puteva i saobraćajnoj miliciji i neophodni), ali sem izuzetaka kao što su brojevi evropskih puteva, njih najčešće nema na auto-kartama namenjenim vozačima.

Standardizacija, 1982. /br.83-—4