JUS standardizacija

Putokazne table su pravougaonog oblika, sastavljene od najviše tri polja koja označavaju smerove: pravo, levo i desno (posmatrano odozgo na dole). Taj raspored ostaje uvek isti, bez obzira na značaj putnog pravca ili odredišta koje se signališe (slika 6.).

Pored strelice i naziva odredišta, na putokaznoj tabli mogu da se upišu broj puta i udaljenost u kilometrima do odredišta.

Putokazna tabla rnože da ima samo po jedno od svakog polja, ali ne mora da ima uvek sva tri. Ipak, samo jedno polje može da ima jedino u slučaju kada treba da se označi smer pravo.

Kod putokaznih tabli karakteristično je da u pojedinim slučajevima, posebno kada se primenjuju kombinovano sa svetlosnim signalima koji se postavljaju iznad kolovoza (mada se mogu primenjivati i samostalno) dolazi do izvesnih modifikacija.

U takvim slučajevima, svako polje putokazne table postavlja se kao zaseban znak. To praktično znači da od jedne putokazne table, za postavljanje iznad kolovoza, dobijamo najviše tri nova znaka (slika 7.).

122

Siika 5

U ovakvim slučajevima posebno treba voditi računa da se radi o vođenju saobraćaja po smerovima i da su ovi saobrćajni znaci namenjeni ovakvom načinu vođenja saobraćaja. To znači da će se na prilazu četvorokrakoj raskrsnici, pod uslovom da nema nikakvih režimskih ograničenja, na portalu naći, bez obzira na broj saobraćajnih traka za pojedine smerove kretanja, samo tri putokazne table.

Ukoliko na prilazu imamo mešovite saobraćajne trake, da bi se razdvojili svetlosni signali, ako način regulisanja to zahteva, rešenje bi trebalo tražiti primenom “putokaza za prestrojavanje iznad saobraćajnih traka — na portalu” i premenom znaka "prestrojavanje vozila sa nazivima naseljenih mesta” u drugom stepenu obaveštenja.

Mislim da bi u principu trebalo izbsgavati svako mešanje funkcija znakova za vođenje saobrćaja, jer se time gubi u kvalitetu prenošenja informacija učesnicima u saobraćaju. Prostim dodeljivanjem funkcije znaku koju on u o5novnom značenju nema, učesnik u saobraćaju može samo da bude doveden u zabunu.

Standardizacija, 1982. /br.3-—4